FIBA Svetsko prvenstvo je 1986. godine održano u Španiji. To je bio drugi put da se turnir igra na tlu Evrope, a broj učesnika je proširen na 24.
Svetsko prvenstvo je obeležio jedan od najvećih preokreta u istoriji košarke u polufinalu, dok su još jedno finale odigrali Sjedinjene Američke Države i Sovjetski Savez. Epilog je bio drugačiji nego četiri godine ranije u Kolumbiji. Kao i tada, opet je meč bio u fokusu svetske javnosti, kao uostalom sve što je povezivalo ove dve svetske sile tokom “Hladnog rata”.
Jugoslavija je nastavila da niže medalje te je sedmi put uzastopno osvojila odličje na ovom takmičenju, dok se svetu predstavio i Nikos Galis, neko ko će postati sinonim ne samo za grčku nego i evropsku košarku.
Nastavljena je još jedna tradicija i to ona da MVP bude igrač koji ne dolazi iz šampionskog tima. Priznanje je dobio Dražen Petrović, ali o tome i mnogo drugih stvari sa Mundobasketa iz 1986. godine čitajte u tekstu ispod.
Mozzart Bet Kladionica
Broj učesnika povećan na 24
Svetsko prvenstvo iz 1986. godine bilo je jedino do Japana 20 godina kasnije na kojem su učestvovale 24 reprezentacije. Timovi su bili podeljeni u četiri grupe po šest selekcija, da bi tri najbolje izborile plasman u drugu fazu.
Garantovan plasman na FIBA Svetsko prvenstvo 1986. godine su imali Španija kao domaćin i Sovjetski Savez kao aktuelni šampion. Evropu su još predstavljali Jugoslavija, Francuska, Italija, Zapadna Nemačka, Grčka, Izrael i Holandija, dok su sa američkih kontinenata stigli Brazil, Argentina, Urugvaj, Sjedinjene Američke Države, Kanada, Portoriko, Kuba i Panama.
Žreb u kojem su bile ukupno 24 reprezentacije popunili su još Angola i Obala Slonovače kao predstavnici Afrike, te Kina, Južna Koreja, Malezija, Australija i Novi Zeland koji su stigli iz Azije i Okeanije.
Smena generacije i naznaka stvari koje dolaze
Jugoslavija je prolazila kroz smenu generacija. “Zlatni momci” iz 70-ih godina prošlog veka su u tom trenutku bili daleko u prošlosti. Medalje jesu bile učestale, ali u poslednjih nekoliko godina to su uglavnom bile one bronzanog sjaja.
Problem je predstavljao Sovjetski Savez koji je tih godina bio izuzetno dominatan, ne samo u evropskoj nego i svetskoj košarci. Od 1981. godine, Jugoslavija nije uspela da nadigra Sovjetski Savez na međunarodnim takmičenjima. To nije bio izuzetak ni sada.
“Plavi” su bili neporaženi u grupnoj fazi i kao prva ekipa su prošli dalje. Tamo su rutinski savladani Italija i Kina, tako da je meč protiv SAD-a odlučivao ko će sa prve pozicije u polufinale, tj. ko će izbeći Sovjetski Savez u toj fazi takmičenja. Nažalost po Jugoslaviju, prvo su poraženi od Sjedinjenih Američkih Država sa 69:60, a potom i od najvećeg kontinentalnog rivala na neverovatan način.
Jedan od najvećih preokreta u istoriji košarke
Na 50 sekundi pre kraja polufinalne utakmice, Jugoslavija je vodila 85:76 protiv Sovjetskog Saveza. Sam taj podatak vam govori da je takvu prednost u košarci mnogo teže ispustiti nego privesti meč kraju. Ipak, “Plavi” su dozvolili nestvaran povratak protivniku.
Prvo je Arvydas Sabonis pogodio trojku za 85:79, a onda je Zoran Radović svega par sekundi kasnije izgubio loptu što je surovo kaznio Valeri Tikhonenko novim pogotkom van linije 6.25m. Selektor Jugoslavije Krešimir Ćosić je tada uzeo time-out da smiri ekipu, ali novi šok će uslediti odmah nakon minute odmora. Lopta je iz out-a došla u ruke Vlade Divca, a on se spetljao i napravio grešku u vođenju na deset sekundi do kraja meča.
“U tim trenucima najvažnije mi je bilo smiriti igrače. Sećam se da im nisam previše govorio, samo sam im hteo pružiti podršku i uveriti ih da je sve i dalje u našim rukama. Nisam mogao ni pretpostaviti da bi loptu mogao dobiti najmlađi Vlade Divac.” – govorio je Ćosić nakon utakmice.
U poslednjem napadu u regularnom toku, odgovornost je preuzeo Valdis Valters i trećom trojkom za Sovjetski Savez u zadnjih 50 sekundi odveo je meč u produžetak u kojem je na kraju njegova selekcija slavila sa 91:90. Da tragedija za Jugoslaviju bude veća, snimcima se kasnije ustanovilo da je Letonac gazio liniju za tri poena prilikom šuta.
„U očima jugoslovenskih košarkaša video sam totalnu izgubljenost. Jednostavno imao sam osećaj kao da ne znaju gde su. Bio sam čvrsto uveren da ne mogu promašiti trojku. Toliko me atmosfera koja je bila sjajna ponela da nisam niti gledao gde se u tom trenutku nalaze moji saigrači.” – pričaće Valters posle.
Veliko finale i “hladna” osveta Sjedinjenih Američkih Država
Sovjetski Savez je u Kolumbiji 1982. godine savladao Sjedinjene Američke Države u dramatičnoj završnici sa 95:94. Doc Rivers je promašio šut za trijumf, te su “Ameri” morali čekati četiri godine na revanš. I dočekali su!
Selekcija koju su predvodili David Robinson i Kenny Smith savladala je Sovjetski Savez sa 87:85. Tokom samog finala, ništa nije ukazivalo da će neizvesno biti u završnici. Sjedinjene Američke Države su vodile 78:60 na osam minuta do kraja, ali onda su Sabonis i Valdemaras Chomicius kreirali senzacionalan povratak, te je na semaforu pisalo 85:83 na 50 sekundi do isteka četvrte četvrtine.
Odgovornost za SAD je tada preuzeo Smith i sjajnim prodorom i polaganjem stavio je tačku na ovo finale. Sa 23 poena, pomenuti igrač je bio najbolji pojedinac susreta, dok je Chomicius kod Sovjetskog Saveza imao 17.
Osim Robinsona i Smitha, ovaj američki tim su krasili pojedinci kao što su Steve Kerr, Brian Shaw, Mugsy Bogues, Sean Elliott… Svi oni će kasnije imati izuzetno uspešne igračke karijere.
Kerr se pored igračke karijere gde je bio član legendarnih Chicago Bullsa proslavio i kao trener. Osvojio je četiri titule sa Golden State Warriorsima, a biće selektor nacionalnog tima Sjedinjenih Američkih Država za dve sedmice u Aziji.
Debi Dražena Petrovića, predstavljanje Nikosa Galisa na svetskoj sceni i početak legende o Andrewu Gazeu
Dražen Petrović je debitovao na Svetskom prvenstvu na spektakularan način. U pobedi protiv Holandije, “košarkaški Mozart” je postigao neverovatnih 47 poena. Pre toga je “spakovao” 34 Novom Zelandu, a u borbi za bronzanu medalju je sa 23 poena bio najzaslužniji za trijumf Jugoslavije protiv Brazila (117:91).
Na kraju turnira, Petrović je sasvim zasluženo dobio i MVP priznanje, uključujući mesto u najboljoj petorci Svetskog prvenstva iz 1986. godine. Uz njega, tu su još bili Arvydas Sabonis i Valeri Tikhonenko iz Sovjetskog Saveza, Oscar Schmidt iz Brazila i David Robinson iz SAD-a.
Uz Petrovića, još jedna evropska košarkaška legenda debitovala je na Svetskom prvenstvu. To je bio Nikos Galis. U evropskim krugovima su ga znali kao vrhunskog košgetera, a na ovom prvenstvu predstavio je sebe na svetskoj sceni.
Galis je beležio nestvarnih 33,7 poena u proseku i bio je ubedljivo najbolji strelac. To je jasno bio rekord gledajući sva prvenstva, ali ne i jedini koji je oborio. U Španiji je bilo deset utakmica gde je neko “brojao” preko 40, a sam “Grčki Bog” je pored svog imena stavio četiri takva meča.
Andrew Gaze je jedan od retkih igrača koji su igrali na ukupno pet Olimpijskih igara. Na ovom prvenstvu, Australijanac je imao samo 20 godina i svejedno je ubacio 37 poena protiv Izraela. Odigrao je još tri Mundobasketa, 2000. godine je nosio zastavu svoje države na Olimpijskim igrama.
Zanimljivosti
Kao što smo već napomenuli na ovom turniru je bilo čak deset utakmica gde je jedan igrač imao 40 i više poena. To nije bilo slučajno. Trojka je prvi put uvedena 1984. godine i imala je debi na Mundobasketu u Španiji. Samim time, igrači su upisivali i više poena.
Primarno su na turniru trebali učestvovati i Filipini, ali zbog finansijske nestašice nisu mogli da doputuju u Španiju. Na njihovo mesto je “upala” Malezija na kojoj su protivnici “popravljali koš razliku”. Kanada ih je demolirala sa 90 razlike (128:38), dok su protiv Jugoslavije ostali na -70 (131:61).
Posle eksperimentisanja sa formatom od 24 ekipe, FIBA je već četiri godine kasnije taj broj smanjila na 16 jer jednostavno nije u tom trenutku bilo preko 20 konkurentnih reprezentacija.
O Mundobasketu koji se 1990. godine igrao u Argentini, čitajte sutra na našem portalu.
