Marcelinho Huertas ušao je u petu deceniju života, ali i dalje pruža sjajne partije i igra na izuzetno visokom nivou.
U bivšoj državi 25. maj je bio poznat kao Dan mladosti. Upravo tog datuma 1983. godine je rođen Marcelinho Huertas u Sao Paulu. Iako je rodom iz pre svega fudbalskog grada, njegov izbor bio je košarka.
Njegov put je krajnje interesantan. U ranoj fazi života je išao u Sjedinjene Američke Države, ali svakako da je vrhunac svoje duge karijere doživeo u Španiji, gde je i imao najviše uspeha.
Rano pokazao talenat
Sao Paulo je pre svega fudbalski grad. Jednu od najboljih svojih fudbalskih generacija imali su upravo u vreme kada je Marcelinho Huertas odrastao. Osvajali su trofeje, ali to omalenog plejmekera nije privuklo da se bavi najvažnijom sporednom stvari na svetu.
Njegov izbor bio je košarka. Prve korake napravio je u Brazilu. Nakon toga, otišao je u Sjedinjene Američke Države gde je u Texasu igrao srednjoškolsku košarku. Posle toga usledeo je povratak u rodni Brazil.
Kao mlad dobio je šansu u najjačoj ligi svoje zemlje i brzo se videlo da se radi o ogromnom potencijalu. Sjajnim igrama uspeo je steći priznanje za otkrovenje sezone 2002/2003. Odlične igre nisu prošle neprimetno. U to vreme, mada i danas ima takvih primera, španski klubovi su pomno pratili situaciju u Južnoj Americi.
Svi se sećamo gomile Argentinaca koji su u nekom trenutku bili deo Baskonije. I sam Huertas će u jednom trenutku biti deo tima iz Vitorije. Ipak, prva njegova destinacija u Španiji je bio Joventut.
Španija kao sudbina
Nekada je važno gde će vas put odvesti. Neki u sudbinu ne veruju, ali i nekada je nešto zaista suđeno. Tako je bilo sa Huertasom i Španijom. Gde god da je bio, tu se osećao najkomfornije i najbolje.
Sve je počelo iz Badalone i kluba koji će uvek na neki način biti drag navijačima Partizana jer je baš protiv Joventuta, Aleksandar Đorđević dao “onu trojku” za titulu šampiona Evrope. U trenutku kada je Brazilac došao u klub iz Katalonije, on nije bio na nivou kao te 1992. godine. Međutim, imao je jednu sjajnu generaciju.
Između ostalih, saigrač timu, a kasnije veliki rival, Rudy Fernandez. Uspeo je sa ekipom iz Badalone osvojiti FIBA Eurochallenge. Prvi naredni uspeh, Brazilac će imati na mestu gde su uspeh imali brojni igrači iz Južne Amerike.
Naime, nakon odlaska u Fortitudo, vratio se 2009. godine u Španiju gde je potpisao za Baskoniju. Duško Ivanović je uvek voleo niske i talentovane bekove, pa se Huertas sjajno uklapao na prvu u tu koncepciju. Svakako je plus bila kreativnost koju poseduje. Tim iz Vitorije imao je sjajnu sezonu koju je krunisao titulom, a Brazilac je potpisao za veliku Barcelonu.
Barcelona je tih godina imala sjajne ekipe. Bez obzira na veliku dozu kvaliteta, Huertas se uspeo izboriti za svoje mesto. Ne samo to, Brazilac se profilisao u jednog od najbitnijih igrača svoje ekipe. Magične asistencije, atraktivne trojke iz teških pozicija, samo su deo onog što je pokazivao. Osvajao je trofeje u Španiji, ali je nedostajala titula u Evroligi da utisak bude kompletan.
Od favela do glamura i sjaja
Koliko god nekima NBA liga nije draža od Evrolige, jasno je da se radi o najkvalitetnijem šampionatu. Doći u deo “cirkusa” je želja svakog profesionalnog košarkaša. Retki su koji ostvare san. Posebno je uspeh veći kada se gleda odakle je neko krenuo, a Huertas je krenuo od lokalnog nivoa, poznatih brazilskih favela a na kraju je završio u gradu ogromnog glamura i sjaja, Los Angelesu.
Los Angeles Lakersi su dali poverenje Brazilcu, koji se u četvrtoj deceniji života odlučio oprobati u najkvalitetnijoj ligi na svetu. Imao je sreću, da mu saigrač između ostalih bude i Kobe Bryant. Ipak, brzo se videlo da stvari koje je radio u Evropi, Huertas neće moći raditi u NBA ligi.
Nesumnjivo, radi se o košarkašu koji je poseduje kvalitet i genijalnost u potezima. Međutim, to za NBA nekada nije dovoljno. Pokušavao je uzmitai “svoje” šuteve kakve je pogađao u Evropi. Međutim, često bi se desilo da to ne prođe najbolje i da ispali “air ball”. Epizoda u gradu glamura nije prošla verovatno kako je Brazilac planirao, ali je uspeo doći do najvećeg nivoa u svetu klupske košarke što je svakako pozitivna stvar u celoj priči.
Povratak u Španiju i druga mladost
Nakon što je završio svoju epizodu u NBA, Marcelinho Huertas se vratio u Španiju. Baskonia je bila po drugi put u karijeri klub gde je nastupao. Međutim, neke od najlepših momenata u svojoj karijeri će doživeti tek po odlasku iz Vitorije.
Naime, Huertas je proveo dve godine u Baskoniji, a onda je u leto 2019. godine potpisao za Tenerife. Ispostaviće se to kao najbolja moguća odluka. Sa jedne strane dodatno je produžio svoju karijeru, dok je sa druge strane došao na mesto gde će imati mnogo uspeha.
Tenerife je ekipa koja je uvek neugodna bila za sve u Endesa ligi. Dalek put i umor protivnika su momci sa ostrva često koristili i tako dolazili do velikih pobeda. Pa ipak, trebao je neki iskorak koji će zaokružiti celu priču. On se i desio, jer je iskusna ekipa Txusa Vidorrete postala faktički sinonim za FIBA ligu šampiona.
Tokom celog svog perioda u Tenerifama, Huertas je bio motor ekipe. U prvoj sezoni na ostrvu imao je individualnog uspeha jer je bio najbolji asistent i “penaldžija” Endesa lige. Klupski uspeh će imati dve godine kasnije, kada će sa svojom ekipom 2022. godine osvojiti FIBA Ligu šampiona.
Bilo je još dobrih kampanja i sezona. Recimo, sa Tenerifima je Huertas došao i do finala Kupa Kralja 2023. godine, ali je tada Unicaja bila bolja. Takođe, postao je najbolji asistent u istoriji Endesa lige i Lige šampiona.
Ove sezone takođe pruža sjajne partije. Svoju ekipu vodio je do finala Lige šampiona, tako što je u polufinalu protiv Peristerija imao 27 poena, devet skokova i sedam asistencija. Za sjajne igre, dobio je priznanje u vidu nagrade za najboljeg igrača takmičenja za sezonu 2023/2024.
Reprezentacija kao poziv koji se ne odbija
Brazilcima je reprezentacija svetinja. Mnogo je primera igrača koji su se uvek odazivali na pozive i koji su i u poznim godinama nosili dres nacionalnog tima. Nene Hilario, Anderson Varejao, Leandro Barbosa su samo neki od takvih košarkaša. U tu grupu spada i Marcelinho Huertas.
Huertas je imao uspeha sa svojim timom na kontinentalnim takmičenjima gde je osvajao medalje. Međutim, na većim turnirima je četvrtfinale bilo krajnji domet. Sećamo se svi četvrtfinalnog duela između Srbije u Brazila 2014. godine, kada je i nastao čuveni izraz komentatora ”the trojka” nakon dalekometnog šuta Bogdana Bogdanovića. Orlovi su tada ubedljivo slavili i srušili brazilski san o medalji.
Veliku medalju Huertas sa reprezentacijom verovatno neće dosanjati. Međutim, pokušaće pomoći svojoj reprezentaciji da predvođena Aleksandrom Petrovićem sa klupe, prođe kvalifikacije za Olimpijske igre.
To bi negde bila kruna karijere Huertasa, koja se bliži kraju. Mada, gledajući kakve partije pruža, možda će još neko vreme odolevati penzionerskom životu. Pre toga, čeka ga novo finale FIBA Lige šampiona i mogućnost da dodatno obogati svoju trofejnu vitrinu. Protivnik će biti identičan kao u Kupu Kralja – Unicaja. Još jedan pehar bio bi šlag na tortu.
Za pojedince često možemo reći da su kao vino – kako godine prolaze njihov kvalitet i cena na tržištu su sve veći.
Zašto da ne i ovaj put?
Maxbet kladionica
