Bojan Bogdanović danas uživa status NBA veterana s bogatim ugovorom. Ipak, sada više nego ikada dolazimo do pitanja da li je možda došlo vreme za povratak u Evropu, jer jednom kada se karijera završi, niko ne pamti statistiku, samo titule.
Prateći Bojana Bogdanovića od samih početaka njegove karijere u Ciboni, činjenica je da je mnoge iznenadio nivoom kojim je usavršio svoju igru i etablirao se kao jedan od “najmekših šutera” u NBA ligi. Bojan Bogdanović je uvek bio napadački orijentisan igrač koji je praktično iz sezone u sezonu unapređivao svoju igru i rastao. Danas je čovek koji prosečno postiže 20 poena po utakmici uz procenat šuta od 40% za tri poena u najkvalitetnijoj ligi na svetu.
Kada steknete takav ugled, nalazite se u komfornoj situaciji gde će klubovi “ratovati” za vas. Ako tome dodamo Bogdanovićevo iskustvo i godine provedene u NBA ligi, dobijamo neprocenjivog veterana za ekipu kojeg svaki potencijalni šampion neizmerno ceni. Situacija je vrlo jasna – šuteri su tražena roba, a “Babo” je jedan od najopasnijih u NBA karavanu.
Bojan Bogdanović je svojim stilom igre idealan za današnji NBA
Već sada je Bojan Bogdanović među elitom od 50 igrača s najviše pogođenih trica u istoriji NBA lige, a ako to stavimo u kontekst Evropljana, Bojan se nalazi na veoma visokom četvrtom mestu. Odmah iza Dirka Nowitzkog, Predraga Stojakovića i Nicolasa Batuma. On je jedini u toj grupi evropskih igrača koji je odigrao manje od 10 sezona, a s obzirom na stil njegove igre, mogao bi da ostane relevantan još izvestan vremenski period.
Kretanje bez lopte, izlasci iz blokova, catch and shoot. Sve su to glavna oružja bivšeg hrvatskog reprezentativca, a olakšavajuća okolnost je što igra u pace and space eri gde je glavni naglasak na šutu, dok su odbrane u drugom planu. Liga je malo promenila pravila kako bi se olakšala igra napadačima, i upravo tu Bogdanović dolazi na svoje “med i mleko”. Još uvek može odlično igrati i okrenut leđima ka košu, gde spoljni igrači često nemaju odgovor na njegovo snažno telo i veoma dobar rad nogu, kao i na njegove fade-away šuteve.
Kako to da igrač sistema kao što je Bojan Bogdanović ne može do minuta u New York Knicksima?
Njegov napadački repertoar je savršen za današnji NBA, a nedostatak atletičnosti i slabije lateralne kretnje mogu se kompenzovati postavljanjem Bogdanovića na slabijeg napadača u protivničkoj ekipi. Međutim, pitanje je kako je došlo do situacije da Bojan Bogdanović, kao igrač koji se lako uklapa u sistem, ne može doći do dovoljno minuta u ekipi New York Knicksa, koji očajnički traže igrača sa takvim šuterskim sposobnostima?
Odgovor je vrlo logičan i jednostavan – Tom Thibodeau. Kao trener stare škole, bez obzira na nove trendove on i dalje preferira raubanje svojih startera, a naglasak se stavlja na izolacijskim posedima gde se za igrače Bogdanovićeva profila ne priprema previše akcija. To se razlikuje od situacije u Utah Jazzu pod vodstvom Quinna Snydera, gde je Bogdanović imao više prilika u napadačkom sistemu koji mu odgovara.
Evropljanin s najviše trojki na jednoj utakmici
U sistemu sa klasičnim playmakerom poput Mikea Conleyja i centrom kao što je Rudy Gobert, uz Donovana Mitchella kao primarnog napadača, te Jordana Clarksona koji je pružao poene s klupe, Bogdanović je bio idealan krilni igrač i napadač iz drugog plana. U takvom “movement-offense” sistemu, mnoge akcije su bile usmerene prema Bogdanoviću. Bilo je večeri kada bi Jazz igrao na krilima Bogdanovićeve šuterske “klinike”, dok bi ponekad on imao manju ulogu u napadu. Igrač je sistema, prilagođen potrebama tima.
Bojan Bogdanović je u tom periodu ostvarivao sezone dva puta preko 20 poena u proseku, kao i dva puta s više od 40% šuta za tri poena. Postavio je rekord za najviše trojki na jednoj utakmici od strane Evropljanina s 11 dalekomentih pogodaka. Kao i svoj i rekord Dražena Petrovića po broju poena na NBA utakmici s 48 poena protiv Denver Nuggetsa (prethodni rekord mu je bio 44). Zlatni period njegove karijere s Utah Jazzom nije okrunjen velikim uspehom u play-offu, iako je u tri sezone pod vođstvom Quinna Snydera njegova ekipa bila šesta, peta i prva na izuzetno jakom Zapadu.
Na papiru je fit jednostavno savršen
Titula se za taj savršeno posložen tim mogla “nanjušiti”. Timska igra sa sjajno raspoređenim ulogama bila bi kruna Bogdanovićeve karijere u slučaju osvajanja titule. Nije se desilo.
U trenutku potpisa za New York Knickse, oni su bili na trećem mestu Istoka s legitimnim argumentima da se postave kao jedan od kandidata za trofej. Bogdanović je u tom trenutku bio u drugoj uzastopnoj sezoni u dresu Detroit Pistonsa u kojima je ostvarivao 20+ poena s 40% procenata šuta za tri poena. Svako ko iole prati NBA ligu stavio bi ovo kao “krađu” godine za Knickse.
Na papiru je fit jednostavno savršen. U tom trenutku OG Anunoby i Julius Randle kao krilne opcije su na listi povređenih igrača, Jalen Brunson se kao prva napadačka opcija takođe mučio s povredom i sva je prilika bila da će Bojan Bogdanović odmah upasti u startne minute gde će imati šansu za pomnije upoznati sistem trenera Thibodeaua.
Josh Hart nudi neke statistički nevidljive stvari
Epilog? Uprkos brojnim izostancima, Bogdanović je na 21-oj minuti u proseku u 17 susreta, s tendencijom pada minutaže. Prvi put nakon šest sezona ostao je bez poena na utakmici, a kako se približavamo doigravanju, jasno je kako je Thibodeau praktično zacrtao rotaciju od idealnih osam jednom kada “play-off ludilo” krene. Iznenađujuće su se tu isprofilisali neki igrači ispred njega, iako bi baš u doigravanju Bogdanović mogao biti X-faktor u hroničnom nedostatku šuta.
Umesto njega na poziciji krila, Josh Hart ostvaruje triple-double učinke, a neretko zna odigrati i ceo susret bez sekunde odmora. Da, 2024. godina je, a Tom Thibodeau i dalje forsira neke stare postulate iako je to možda kontraproduktivno jer se tako povećava mogućnost povreda.
Gledajući čisto košarkaški, Hrvat je za Harta druga dimenzija kada je u pitanju napad, posebno kada je reč o šutu, ali Hart nudi neke statistički neprimetne stvari. Pre svega, pruža hustle, a zatim je veoma atletičan i skočan, kao i prilično solidan u odbrani. Iz perspektive Toma Thibodeaua, on je idealan igrač za njegov sistem. Stručnjak već ima igrače za postizanje poena poput Brunsona i Randlea, a Hart je idealna produžena ruka jednom kada se OG Anunoby vrati.
Bila bi idealna priča zaokružiti sjajnu NBA karijeru osvajanjem titule
Gde nas to dovodi? New York Knicksi su trenutno na trećem mestu Istočne konferencije. Bogdanović je napustio Detroit Pistonse, najgori tim u ligi. Sada ima legitimnu šansu da se bori za naslov sa ekipom Toma Thibodeaua. U ulozi iskusnog igrača s klupe, bila bi idealna priča zaokružiti sjajnu NBA karijeru osvajanjem titule. Međutim, postoji jedan mali problem – Bojan Bogdanović je i dalje sposoban da prosečno postigne 20 poena po utakmici. Stoga se nameće pitanje, gde će biti njegova karijera ako ne osvoji NBA titulu?
Kako trenutno stoje stvari, Bogdanović se oprostio od reprezentacije, ali izbornik Josip Sesar će pokušati da ga nagovori na “poslednji ples” ovog leta. Medalja s reprezentacijom ostaje njegova najveća želja u karijeri, a Bogdanović je puno puta dokazao kako živi za to. Nažalost, do sada to nije išlo, ili kako je to Krunoslav Simon rekao u jednom od svojih intervjua:
“Nikada nismo imali tim za medalju, uvek je tu bilo par reprezentacija koje su kvalitetom bile iznad nas.”
Šut Dušana Kecmana savršen opis Bogdanovićeve karijere – zamalo
Što se tiče klupske karijere, Bogdanović ima Kup i prvenstvo Hrvatske u svojim vitrinama, ali to je sve. Možda bi sve bilo drugačije da nakon njegove trojke Partizanu u finalu ABA lige pred prepunom zagrebačkom Arenom Dušan Kecman nije pogodio ‘onaj koš’ sa svoje polovine za jedan od najsenzacionalnijih šuteva za pobedu u istoriji košarke. Taj šut je savršena slika Bogdanovićeve karijere – zamalo.
Iako New York Nicksi stoje visoko na Istoku, a tek im se treba vratiti Julius Randle, teško je videti kako ta ekipa prolazi u seriji na četiri pobede protiv bilo kog od Milwaukee Bucksa, Boston Celticsa, Philadelphia 76ersa. Cleveland Cavaliersi koji su ih izbacili prošle sezone u doigravanju takođe bi mogli biti nepremostiva prepreka. Čak i u slučaju, složićete se, senzacionalnog prolaska u veliko NBA finale, teško će se preko, recimo aktulenog šampiona – Denver Nuggetsa.
Mario Hezonja je napravio izvanredan posao povratkom u Evropu
Eventualnim osvajanjem NBA titule s Nicksima, Bogdanović bi zaista stavio pečat na jednu sjajnu karijeru, ali gledajući iz perspektive nekih prošlih evropskih velikana, teško da bi to išta bitno promenilo u njegovom nasleđu. Bogdanović je došao u sredini sezone, a njegova uloga je minimalna, iako smo svi sigurni da ima kvalitet za ozbiljne minute i ulogu u ovoj ekipi.
Iako je mlađi, Mario Hezonja je napravio izvanredan posao povratkom u Evropu. Pre svega, u ekipi Unicsa iz Kazana gde mu je još jedan bivši hrvatski košgeter, trener Velimir Perasović, dao ključeve tima. U toj sezoni se afirmisao kao evroligaška klasa, igrač koji donosi poene, a najviše se ističu njegove atletske sposobnosti, posebno u skoku.
Odlazak u Real Madrid kao konačna potvrda sazrevanja
Odlazak u Real Madrid označio je potpuni preokret u Hezonjinoj karijeri. On je igrač koji je često opisan kao “divlji” i teško kontrolisan tokom karijere. Kada je prvo došao u ekipu Chusa Matea kao dete Barcelone, to je samo po sebi nosilo psihološki pritisak na nekoga ko je ranije u karijeri pokazivao teškoće u kriznim situacijama. Real Madrid je poznat kao gospodski klub sa strogim pravilima, gde nema mesta za odstupanja od protokola, i gde se uvek očekuje “kraljevski pristup”, kako na terenu, tako i van njega.
Hezonja je uspeo. Iako je na početku bilo potrebno neko vreme za prilagođavanje, kako bi upio sve zamisli trenera Chusa Matea, svakim danom je bio sve bolji. Veterani poput Sergia Rodrigueza, Sergia Llulla i Rudyja Fernandeza polako, ali sigurno, davali su ključeve tima u ruke Džananu Musi i njemu, a oni su to vraćali na najbolji mogući način. Osvojivši Evroligu i igrajući jednu od najdominantnijih sezona u novijoj istoriji Evrolige.
Epska serija sa Partizanom
Kada budemo razmatrali karijeru Marija Hezonje za dvadeset godina, prošla sezona će, siguran sam, biti njen pečat. Epska serija sa Partizanom će se prepričavati još mnogo godina. To ne samo zbog samih događaja na terenu, već i van njega. Trojka Kevina Puntera za pobedu u prvoj utakmici, tuča u drugoj, tragične okolnosti pre četvrte utakmice, neverovatni preokreti Reala iz Madrida, prvo sa 0-2 u seriji, pa sa -18 u majstorici gde je upravo Mario Hezonja imao jedan od ključnih skokova u napadu. Ta serija će otići u istoriju kao možda i najbolja u knjigama Evrolige, a Mario Hezonja je deo nje.
Baš kao što će verovatno nastaviti svoju karijeru u Panathinaikosu ili možda čak i u Partizanu, mestima gde navijači stvaraju nezaboravne scene na utakmicama, a to je upravo ono što pokreće Marija Hezonju. Ta ljubav se jednostavno oseti. Toliko je jaka da je Hezonja spreman da napusti najveći klub na svetu, najdominantniju ekipu današnjice, kako bi otišao da osvaja nove titule koje će te navijače dovesti do ludila.
Mario Hezonja ima nešto što Bogdanović još uvek nema
Razlog zašto to govorimo je taj što će Mario Hezonja, kada završi karijeru, imati nešto konkretno. Doći će u Madrid, Beograd ili Atinu i biće dočekan kao božanstvo. Bogdanović to još uvek ne može reći da ima. NBA je svet hladnog biznisa gde samo retki ostaju utkani kao nezaboravne legende kluba. Ako nisi superzvezda, tvoje ime se brzo zaboravlja.
Bojan Bogdanović je kao mlad bio deo Real Madrida i kasnije Fenerbahcea. Njegov potencijalni povratak u te velikane bi probudio maštu tamošnjih navijača, a on, kao igrač koji se dokazao kao jedan od najboljih strelaca svoje generacije (pored Dražena Petrovića, Predraga Stojakovića, Tonija Kukoča i Pau Gasola, jedini je koji je prosečno postizao 18+ poena na FIBA, NBA i Evroliga takmičenjima), i kao igrač sistema kojem ne treba lopta u rukama, sigurno bi se brzo uklopio i svojim iskustvom doneo instant prevagu.
Samo PET igrača u povijesti košarke bilježilo je 18+ poena u prosjeku u Euroligi, NBA te na FIBA natjecanju 🎯
— Bruno Feliks (@BrunoFeliks44) March 25, 2024
1. Dražen Petrović (37.0 / 24.3 / 30.0)
2. Toni Kukoč (21.0 / 19.7 / 19.0)
3. Pau Gasol (18.5 / 21.3 / 25.6)
4. Peja Stojaković (20.9 / 24.2 / 23.0)
5. Bojan Bogdanović…
Povratkom u Evropu postao bi najbolji igrač Evrolige
Njegovim povratkom u Evropu automatski bi se postavio kao jedan od najboljih igrača u Evroligi, takmičenja koje su osvajali mnogi velikani pre njega, i zbog kojeg ih smatramo velikanima. Bojan Bogdanović je emotivan i strastven navijač splitskog Hajduka, kluba kojeg takođe pokreće ludačka atmosfera s tribina. Fenerbahce bi se u ovom slučaju činio kao idealno okruženje za njega.
Još jedan nemogući scenarij je taj da je Bogdanović karijeru započeo u dresu Cibone. Klub koji je Dražen Petrović postavio ne samo na evropsku, već i svetsku košarkašku mapu. Dario Šarić, Ivica Zubac, Ante Žižić, Danko Branković samo su neki od košarkaša koji danas imaju uspešne karijere, a krenuli su iz Cibone. Dario Šarić i Ante Žižić su u idealnim košarkaškim godinama, a ne igraju već par sezona ozbiljniju i značajniju minutažu.
Iz perspektive košarke kao dečije igre, koju sigurno nijedno dete ne počinje igrati da bi zaradilo novac, situacija u kojoj je Cibona danas možda čak pred gašenjem pokazuje te je očito kako ime tog kluba više ne privlači nekog investitora koji bi uložio novac i rešio finansijske probleme. Za one koji su se afirmisali kao NBA igrači i koji su zaradili ogromne svote novca, postoji jedan scenario.
Vraćanje Cibone na stare staze slave?
Dario Šarić se takođe može vratiti u Europu, na primer, u Anadolu Efes, gde je već igrao i gde je postigao značajne rezultate kao jedan od ključnih igrača. Može, ali i ne mora. Međutim, zamislite situaciju u kojoj bi Bojan Bogdanović, Dario Šarić i Ante Žižić, reprezentativni trio, odlučili da zaigraju za Cibonu. Kada bi shvatili koliki je značaj Cibone za hrvatski sport i koliko je nedopustivo ono što joj se danas događa, kada bi u ime i čast Dražena Petrovića odlučili da zaigraju u njenom dresu, za značajno manji, ili u njihovom slučaju nikakav novac – to bi bio ogroman temelj za njihovu ostavštinu.
Sigurno bi postavili Cibonu na noge, rezultati ne bi izostali, a interesovanje dece za košarku bi poraslo u gradu koji postepeno košarkaški izumire. To bi privuklo sponzore te bi se Cibona ponovo afirmisala i u Evropi. Ovo bi bio značajan doprinos njihovom nasleđu. Niko ne sumnja da Bojan Bogdanović i Dario Šarić mogu provesti sledećih pet sezona u NBA ligi i potpisivati milionske ugovore za 15-ak minuta prosečno na terenu. Isto važi i za Žižića u Evroligi. Oni imaju klasu, ali pitanje je šta ostavljaju iza sebe kada odu.
Pamte se samo titule
Nemogući scenario je samo na papiru; u praksi, potrebno je vratiti se u period kada su ovi momci počeli sa ovom divnom igrom, baš kao što je i Dražen Petrović, kada je nezadovoljan svojim statusom u NBA ligi, bio spreman na povratak u Evropu u svojem primeu. Samo je želeo igrati za ekipu koja će se boriti za naslove, pa makar to opet bila i Cibona, kako potvrđuje njegov brat Aleksandar “Aco” Petrović u knjizi “Dražen – košarkaški Mozzart”.
Uz sve dužno poštovanje NBA ligi, mi ćemo pamtiti Dražena po naslovima s Cibonom, Tonija Kukoča i Dina Rađu s Jugoplastikom, te Hezonju s Real Madridom. Svesni smo da je Dražen bio igrač koji je u ‘90-ima, kao beli bek iz Europe, bio sposoban ubaciti prosečno 22 poena uz 40% šuta za tri poena, te biti izabran u treću petorku NBA lige. Danas bi mu samo nebo bila granica. Takođe smo svesni da je Kukoč bio trostruki NBA šampion i najbolji šesti igrač godine. Svesni smo svega toga, ali pamtimo naslove.
Najveći hrvatski košarkaš u eri nakon Dražena Petrovića i Tonija Kukoča
Bojan Bogdanović će biti upamćen kao najveći hrvatski košarkaš u eri nakon Dražena Petrovića i Tonija Kukoča. Biće sinonim za odanost nacionalnom dresu, neizostavan član reprezentacije koji nije propuštao nijedno leto i koji je uvek bio spreman da se bori za medalju. Pamtiće se i gest plaćanja ulaznica navijačima u Splitu za vreme pandemije virusa korona kako bi reprezentacija imala što veću podršku, kao i njegov povratak na pripreme s reprezentacijom dan nakon rođenja prvog sina.
Osim sportskih postignuća, ostaviće i emotivne trenutke, poput suza na kraju utakmice s Nemačkom kada Hrvatska nije uspela proći. Srušio je Draženov rekord po broju poena na jednoj utakmici sa 48 poena (NBA), postao je najbolji hrvatski strelac u NBA ligi i reprezentaciji, kao i čovek koji je ostvario najveći ugovor u istoriji hrvatskog sporta. Tek će vreme pokazati kako će se njegova karijera i doprinos košarci percipirati za 20 godina.
Bojan Bogdanović ima sve potrebne alate da postane košarkaška legenda povratkom u Evropu i osvajanjem evroligaške titule. Iako je teško zamisliti takav scenario, ali nikada ne treba reći nikad.
