Paolo Ronci, generalni menadžer Virtusa, govorio je za Basketball Sphere o tome kako je tekla izgradnja tima iz Bologne, najprijatnijeg iznenađenja u Evroligi ove sezone i dotakao se rastanka kluba sa Sergiom Scariolom. Bilo je reči i o angažovanju Luce Banchija i Ognjena Dobrića, kao i o tome koliko je Saša Đorđević zaslužan za postavljanje temelja današnjeg Virtusa, uz osvrt na odlazak Jaleena Smitha u Partizan.
Pored standardnih izazova u vezi sa odlascima i dolascima, kako igrača, tako i trenera, evroligaši su pred početak ove sezone morali da se prilagode i novom finansijskom fair-playu elitnog takmičenja. Prema tim pravilima, zabranjeno je da plate igrača prevazilaze 65 odsto budžeta, kao i da jedan akcionar ne može klubu doneti više od 50 odsto budžeta.
Uklapanje u takav sistem zahtevalo je određenu promenu finansijske strukture, kao u slučaju Virtusa, koji je za oko 20 odsto smanjio budžet i iz takve situacije probao da kreira tim konkurentan za evroligaški nivo.
Kada su u takvim okolnostima stvoreni uslovi da se formira kvalitetan sastav, drugi problemi okružili su giganta iz Bologne. Klub se zbog određenih nesuglasica rastao sa Sergiom Scariolom, sa kojim je planirana dugoročna saradnja i jednim od centralnih ljudi u novom projektu Virtusa, koji je dodatno trebalo da se učvrsti na mestu velikana evropske košarke.
Tržište je dodatno zatresao i Panathinaikos, finansijski dosta moćniji u odnosu na prethodni period, sa željom Ergina Atamana da u svom sastavu ima sve najbolje što Evropa može da ponudi.
O velikim izazovima pre početka sezone
Jedan od nosilaca igre Virtusa iz prošle sezone, Tornike Shengelia, bio je “meta” velikog naleta grčke ekipe, u kombinaciji je bila i Crvena zvezda i činilo se da je Gruzijac na izlaznim vratima.
Dakle, finansijski faktor pre početka sezone, iznenadni odlazak Scariola i sve veća potražnja za Shengelijom. Sve to uspeo je Virtus da prebrodi i da ne samo postane konkurentan učesnik u evroligaškim okvirima, već i dominantna evropska sila i apsolutni hit takmičenja. Ekipa iz Bologne trenutno se nalazi na drugom mestu, kada je Evroliga u pitanju, sa skorom 14-5. Samo je aktuelni vladar Starog kontinenta, Real Madrid, ispred.
Shengelia je ostao, a Scariolo je zamenjen Lucom Banchijem, koji je na klupu Virtusa došao kao najbolji trener Svetskog prvenstva, neko ko je od Letonije napravio petu silu planete. Ta dva poteza, kao i davanje uloge na početku zapostavljenom Iffeu Lundbergu, bila su ključna za Virtus u ovoj sezoni. Dok je Banchi na kormilu tima dirigovao postavkama igre, Shengelia je sve to savršeno ispratio na parketu. Koliko je to kvalitetno funkcionisalo govori stanje na tabeli, ali i to što je Gruzijac treći najkorisniji igrač lige.
Sve te poteze neko je morao da povuče, a taj neko je generalni menadžer ekipe iz Bologne, Paolo Ronci, arhitekta najprijatnijeg iznenađenja Evrolige i neka vrsta alhemičara, koji je, kao deo trijumvirata zajedno sa izvršnim direktorom Lucom Baraldijem i predsednikom Massimom Zanettijem, od materijala nesrazmernog trenutnoj poziciji na tabeli napravio pravo košarkaško zlato Evrope.
,,Kada okupiš one koji stvarno hoće da budu tu…”
Na početku razgovora za Basketball Sphere, Ronci se osvrnuo na finansijske izazove u predsezoni, koji su se ticali pomenutog rezanja budžeta i usput objasnio na čemu je gradio optimizam posle povratničke sezone u kojoj je Virtus imao skor od 14-20, što je bilo dovoljno za tek 14. poziciju u elitnom takmičenju (sada su na istom broju pobeda na 11 utakmica manje).
,,Kako bismo ostali u Evroligi, napravili smo plan. Finansijski fair-play je dobar, na tome bi trebalo više da se insistira, a finansijska stabilnost najbitnija, kako bi se osigurala budućnost svakog kluba i kreirala dobra slika lige pred investitorima. Na osnovu tog plana smo imali neke ideje, kako da napravimo ekipu.
Možda su se određene zamisli medijima i navijačima na početku predstavile kao manje atraktivne zbog nekih odlazaka, ali ono što smo kreirali je vrlo dobar timski duh, sa izborom igrača, koji stvarno žele da budu u Bologni. Bili smo pozitivniji od prosečnih medija i navijača, jer obično kada okupiš igrače koji stvarno žele da budu tu i na to gledaju kao na neku misiju, može da proistekne nešto interesantno”, rekao je Ronci, koji je u Virtusu punih pet godina.
Banchi opcija broj jedan
U konkurenciji finansijski moćnijih klubova, nije lako privoleti vrhunskog igrača da odabere baš Bolognu. Međutim, Ronci ima svoje adute, koji su postajali sve značajniji, kako je rasla organizacija, koja se u elitno društvo vratila 2022. godine, posle 15 godina pauze.
,,Naš budžet je manji, ali respektabilan. U sastavu imamo veterane, koji nam daju stabilnost. Prvo, Bologna je košarkaški grad i verujem da većina igrača zna kakva je atmosfera u Bologni. Takođe, u poslednjih pet godina smo doveli Virtus na veoma visok nivo. Osvojili smo skoro sva takmičenja u kojima smo učestvovali, došli do Evrolige i pobeđivali sa različitim trenerima.
Prvo sa Sašom Đorđevićem, onda sa Scariolom, zatim smo italijanski Superkup osvojili sa Banchijem, kada je tek došao. Kada je klub u stanju da pokaže da, uprkos promenama trenera, rezultati dolaze, igrači osećaju da postoji nešto iza kluba. Verujem da je to glavni razlog. Imamo dobru organizaciju, koja je prepoznata i od ELPA-e (Asocijacija evroligaških igrača). Znamo da je poštovana, prezentujemo dobre trenere, koji takođe pomažu igračima da naprave dobar izbor.”
Nalet Virtusa traje godinama i ove sezone doživeo je potpuni zamah sa trenerom Banchijem, čijeg se angažmana generalni menadžer tima iz Bologne detaljnije dotakao. Sezona je počinjala, a tri nedelje pred prvu utakmicu u Evroligi, Virtus je ostao bez trenera. Jedan italijanski stručnjak zamenjen je drugim.
,,U tom momentu, bio nam je potreban neko ko je želeo da preuzme ekipu odmah i da donese mnogo energije i entuzijazma. Banchi je upravo došao sa odličnog Svetskog prvenstva, na kojem je bio najbolji trener. Bila je to dobra kombinacija. Uradili smo sve vrlo brzo i srećni smo. Trener i tim su se pronašli, imamo dobru hemiju. Odluka je bila laka u tom momentu. Uzimajući u obzir to da smo na neki način bili u obavezi da to uradimo, napravili smo dobar izbor.”
Postojale su glasine o tome da je Andrea Trinchieri bio prva opcija Virtusa, što je Ronci negirao.
,,Ne. Andrea je sjajan trener, ali u tom momentu smo pričali samo sa Lucom.”
O angažmanu Dobrića i situaciji sa Scariolom
Jedan od veoma važnih igrača u sistemu Banchija je i srpski reprezentativac Ognjen Dobrić. Angažman u Bologni mu je prvi inostrani, na koji se odlučio posle nekoliko sezona u Crvenoj zvezdi, u kojoj je ostavio dubok trag.
,,Imao je odličnu utakmicu protiv nas i u šali smo posle pričali o tome kako nas je ‘ubio’. Bilo je lako osetiti njegovu želju da se okuša u inostranstvu. Treneru Scariolu se svidela ideja, jer je Ognjen raznovrstan igrač, koji može da pomogne ekipi na mnogo načina. Vrlo je dobar profesionalac i srećni smo što ga imamo, što smo uneli balkanski duh u naš tim.
Godine sam proveo u Srbiji i na Balkanu, imam mnogo konekcija, znam mnogo ljudi. Čitavo moje iskustvo u Bologni ima nečeg srpskog. Počev od Saše, Stefana Markovića, Miloša Teodosića… Dali su nam mnogo i mnogo uradili na vraćanju renomea Virtusa. Uvek je dobro imati balkansku školu i balkanski duh u ekipi”, poručio je Ronci.
Pričajući o Scariolu i njegovim idejama u vezi sa dovođenjem igrača, Ronci je opisao kako vidi situaciju u vezi sa rastankom sa italijanskim stručnjakom, koji je napustio Virtus posle izjave da je tim “gradio menadžment kluba”.
,,Sve je već rečeno. Samo mogu da kažem da je na ovom nivou lako za sve da razumeju da je nemoguće da bilo koji igrač dođe u tim bez dogovora sa trenerom. Nivo je previsok da bi se uopšte razmišljalo o tome. Možemo da diskutujemo da bi svaki trener voleo igrača broj jedan sa liste, što je nešto razumljivo. To je pravo trenera, da pokuša da ima najboljeg. Nekada je moguće da ga dovedemo, nekad nije.”
,,Jaleen Smith bio opcija, kada Lundberg nije”
Veliku ulogu u vrhunskim rezultatima Virtusa u Evroligi ima veteran Marco Belinelli, koji igra sezonu života. Sa 37 godina jedan je od najpouzdanijih šutera Evrope i savršeni deo Banchijevog sistema. Prosečno postiže 14,3 poena, uz veoma visokih 43,4 odsto šuta za tri.
,,Belinelli je naš kapiten i ima centralnu ulogu, ide mu veoma dobro i poštovan je svuda zbog bogate karijere. Najbitnije je da vidiš kako trenira svaki dan, koliko i dalje voli košarku. Njegov entuzijazam je nešto neverovatno. Posle toliko godina, videti igrača takvog nivoa kako svaki dan dolazi sa tim pristupom, može da se nauči mnogo”, naveo je Ronci.
Virtus je ove sezone u najvećoj meri bio uspešan sa pojačanjima, kako na klupi, tako i na parketu. Međutim, nije sve moglo da bude savršeno, s obzirom na to da se Jaleen Smith, akvizicija iz Albe Berlin, nije dobro uklopio u ekipu. Klub je napustio brže nego što je očekivao i nedavno potpisao za Partizan.
,,Jaleen je igrač sa evroligaškim iskustvom. Vrlo dobar momak, profesionalac. Došao je u situaciji, kada sastav nije uključivao Lundberga kao mogućnost. Situacija se zatim promenila i nije mogao da pronađe ulogu. Dali smo mu mogućnost da istraži tržište i pronađe mesto gde je srećniji. Dao je 100 odsto za Virtus i sve najbolje mogu da kažem za njega. Partizan je odličan tim, sa odličnim stilom igre. Rekao sam mu da će uživati u atmosferi, videćemo. Dobar je igrač, siguran sam da će znati kako da ga iskoriste.”
,,Uloga Đorđevića veoma važna”
Pred Virtusom su tek velike stvari. Rezultate ovog tima prati i organizacija, pa će tako italijanski tim krajem ove godine, kako se predviđa, dobiti novi dom. Izgradnja kompleksa nove “Segafredo arene”, koštaće oko 50 miliona dolara, a Virtus neće finansijski učestvovati u njenoj izgradnji, već će biti zakupac na duži period. Dvorana bi prema projekcijama trebalo da ima kapacitet od maksimum 12.000 mesta.
Od FIBA Lige šampiona, do velelepne građevine kao doma ekipa koja predstavlja evroligašku silu proći će pet godina. Na početku tog perioda, na klupu Virtusa seo je Saša Đorđević, nedugo posle Roncija i, prema rečima generalnog menadžera, bio katalizator nadolazećih uspeha italijanskog giganta.
,,Uloga Đorđevića u svemu ovome je veoma važna. Došao sam u Virtus u januaru 2019. godine i nekoliko meseci kasnije, došao je Saša. Odmah smo osvojili FIBA Ligu šampiona. Bio je to dobar momenat za reizgradnju internacionalne slike Virtusa. Predsednik Zanetti dao je velik impuls u tome, posle toga izvršni direktor Baraldi i ja smo usmerili klub u jednom pravcu, kao i Saša. Od tada samo napredujemo.
Igrali smo 11 finala, osvojili šest trofeja i sve ide uzlaznom putanjom. Kada jedan trener ode, a situacija je bolja nego što je došao, možemo samo da mu se zahvalimo. Osvajali smo mnogo zajedno, bio je to dobar prvi impuls da se Virtus predstavi na internacionalnoj mapi.”
Veliki izazovi tek predstoje
Veliki izazovi su iza Roncija, ali se čini da su još veći pred njim. Deluje da se evropska košarkaška struktura menja, uzimajući u obzir nastojanje Dubaija da postane član Evrolige, sve glasnije priče o tome da će Paris i London biti deo elite, a u sve to su se nedavno stidljivo umešali i Bahcesehir i Besiktas. Situacija postaje još interesantnija, kada se sagleda i status ruskih klubova, koji sigurno kad-tad priželjkuju da se vrate u takmičenje. Nepoznato je koje će promene u narednom periodu zahvatiti evropsku košarku, na koje će oni koji žele da budu ili ostanu deo najkvalitetnijeg društva morati da budu spremni.
,,Nisam toliko dobar u politici i ne volim previše da pričam. Poslednji put sam u Beogradu ovoliko pričao pre dve godine (smeh). Videćemo. Sve što stvara novo i veće interesovanje za košarku, mora da bude dobro prihvaćeno, ako će to doprineti finansijskoj stabilnosti, jer ona donosi prihode. Svi se nadamo da će to interesovanje koje Evroliga privlači dati timovima mogućnost da imaju više prihoda. Posle toga je takmičenje otvoreno. Svi samo treba da ostanemo fokusirani na naš posao, radimo najbolje što možemo i nađemo dobru ulogu u svemu tome“, zaključio je Paolo Ronci razgovor za Basketball Sphere.
