Vladimir Jovanović, trener Igokee, pred start play-offa ABA lige gde im je protivnik Partizan govorio je za portal Basketball Sphere.
Srpski stručnjak je prošle sezone preuzeo Igokeu nasledivši na klupi Dragana Bajića. Sa timom iz Aleksandrovca je osvojio šampionat i prvenstvo BiH. U novu sezonu Igokea je ušla sa naglašenim ambicijama u FIBA Ligi šampiona. Nisu upisali nijednu pobedu u izuzetno jakoj grupi. U ABA ligi su prvi deo sezone odigrali izvanredno.
U jednom momentu su imali omjer pobeda i poraza 9-2. To je bio drugi najbolji start takmičenja u klupskoj istoriji. Kasnije su u velikoj meri promenili tim, što se odrazilo na rezultate, ali uspeli su da ostvare plasman u doigravanje.
Maxbet kladionica
Primarni cilj – šampionat BiH
Sada sledi Partizan u četvrtfinalu play-offa. Igokea je ove sezone već pobedila Partizan i to u Beogradskoj areni, ali bio je to neki drugi tim Igokee, koji su posle toga napustili Edin Atić, Nemanja Gordić, Nikola Tanasković, Haris Delalić, Stefan Moody i Zoran Nikolić. Partizan, koji brani titulu je favorit u ovoj seriji, a Igokea svoju šansu vidi u rasterećenosti.
“Mi smo izborili plasman u play-off što je bio jedan od ciljeva. Već smo pobedili Partizan u Beogradskoj areni. Za razliku od Partizana mi smo sada totalno drugi tim. U ovoj situaciji u kojoj smo sada sa skraćenom rotacijom iz drugih razloga sigurno da su oni apsolutni favoriti. Nije lepo ni reći, došli smo u situaciji da nama play-off ABA lige nije primarni cilj. Primarni cilj je ono što sledi u šampionatu BiH” – rekao je na početku razgovora za Basketball Sphere Vladimir Jovanović.
Vratili smo se još jednom na tu pobedu Igokee u Beogradu, posle koje je nagovešteno da će Partizan teško do prvog mesta u ligaškom delu, a poznato je koliko prednost domaćeg terena znači u regionalnom takmičenju:
“Sigurno da je to nešto što je puno značilo celom klubu i igračima na samopouzdanju. Mi smo pre toga pobedili i Cedevita Olimpiju, a posle toga i Budućnost veoma ubedljivo na našem terenu. To je bio deo sezone gde smo igrali dobru košarku, pobeđivali favorite i u jednom trenutku bili drugi na tabeli sa skorom 9-2.”
Kontinuitet kao ključ
Vladimir Jovanović je ove sezone možemo slobodno reći vodio tri tima. Jedan na početku sezone, drugi kada su otišli pomenuti igrači i treći koji igra Ligu BiH. Nije lako tim uigrati kad imate igrače na početku sezone, a kamoli kada se igrači ovoliko izmenjaju. Treba ih uigrati, opet podeliti uloge na terenu:
“Sigurno da nije lako. U svakom poslu ako hoćete da budete ozbiljni, pogotovo u sportu, kontinuitet je nešto što je veoma važno. Kad to kažem mislim na trenera i igrače. To je jedna od osnovnih stvari. Nije bilo lako i igračima ni stručnom štabu da se priviknu tokom sezone na neke nove uloge i koncepcijski drugačiju igru i za odbranu i za napad, ali to smo u hodu radili.
To je deo našeg posla i to nije nešto što se prvi put desilo u košarci, tako da uradili smo sve što smo mogli da budemo što bolji i da izguramo sezonu do samog kraja.”
Ako se pogreši voz, svaka stanica je pogrešna
Kad je spomenuo uloge u ekipi zanimalo nas je kako trener deli uloge igračima. Da li na osnovu treninga, imena ili nečeg drugog?
“Sigurno da postoji plan kako jedan tim treba da izgleda. Prvo što je važno je ta primarna selekcija i ako se tu naprave velike greške veoma je teško ih u toku sezone ispraviti. Ako se pogreši voz, svaka stanica je pogrešna. Posle te primarne selekcija za koju mi u startu znamo za igrače na kojoj su poziciji. Šta mogu da donesu odbrambeno šta napadački, onda ih stavljamo u uloge, koje trebaju da ispune.
Naravno tokom treninga to se jasno iskristališe i naravno igrači individualno i nekim svojim radom i zalaganjem možda i zasluže više nego što je planirano, a neki manje nego što je u startu trener planirao. To je živa stvar i deo procesa i to traje tokom cele sezone. Zavisi od utakmica, zavisi od perioda sezone, ali otprilike tako funkconiše.”
Jedno su želje, drugo mogućnosti
Igokea je jednu košarku igrala na početku sezone, drugu bržu sa dosta šuteva za tri u drugom delu sezone. Zanimalo nas je kakvu košarku Jovanović lično preferira?
“Jedno je šta svaki trener voli, ali pitanje je sa čime raspolaže. Mi smo na početku sezone pravili tim približno nekim mojim zahtevima da igramo košarku kako sam ja voleo. I čvrsto i brzo i da budemo potentni defanzivno da imamo različite opcije u napadu.
Sada opet zavisi to sa kakvom ekipom raspolažete i da li možete da napravite selekciju kakvu želite. Sigurno da neke stvari kakav god da je tim moraju da se poštuju i ofanzivno i defanzivno. Mora da se zna neka hijerarhija. Kao i uloge i da se zna ko šta sme da radi i ko šta ne sme da radi.”
Najteži deo trenažnog procesa
U modernoj košarci ekipe imaju veliki broj akcija. Ustvari imaju dosta poziva akcije iz koje se može izvesti mnogo varijacija. Koliko Igokea ima akcija?
“To zavisi od ekipe,od igrača, od potrebe tima, ali to naravno varira tokom sezone od tima do tima. Jednostavno akcija kao akcija ili poziv može da ima dosta opcija, dosta izlaza. Najbitnije je da igrači znaju zbog čega se šta igra i da prepoznaju i da jednostavno čitaju košarku. Kao i da razmišljaju i da u pravom momentu donose prave odluke. To je najteži deo trenažnog procesa. Najteži deo i za trenera i tu se mimoilaze potrebe šta je potrebno timu, a šta su individualne potrebe i ego svakog igrača. Tu mora da se nađe ravnoteža.
Igrač mora da razume zašto u nekoj situaciji treba da doda, a ne da šutne, jednostavno da igra nesebično. To je taj deo gde praktično igrači treba da se bore sa nekim svojim navikama kakve god da su one i da stave se u službu tima.”
Od svakog kolege može da se vidi dobra ideja
Košarka je sport uz američki fudbal gde trener tokom meča ima najveći uticaj na igru. Tokom utakmice treneri i ekipe se puno prilagođavaju protivničkoj ekipi i mora se razmišljati u deliću sekunde.
“To sve zavisi od protivnika, od situacije. Naravno da svi radimo skautinge i praktično nema nekih nepoznanica. Analitika je sad nešto što je postalo veoma važno u svim sportovima, pa i u košarci. Sve statističke parametre pokušavamo da pretvorimo u nešto što ćemo da iskoristimo. To sve varira od utakmice do utakmice. Ono što je veoma važno je da igrači budu u dobroj koncentraciji, da mogu da ispune zadatke koje dobiju i to je u principu najvažnije.”
Protiv kojeg trenera, odnosno ekipe je najteže pripremiti meč?
“Imao sam tu sreću da igram protiv trenera i na evroligaškom nivou i na svakom nivou. Verujte da od svakog kolege može da se vidi dobra ideja. Svi pokušavaju da se spreme i napadanu tamo gde su slabe tačke i da prodaju neki trik. U principu ne bih sad nekog izdvajao, ali puno je dobrih trenera na ovim prostorima. ABA liga je jedno zahtevno takmičenje. Jednostavno već dugo su treneri tu. Da li u istim klubovima ili se menjaju.
Dosta dobro se znamo, nema tu puno nekih iznenađenja. Mislim da je potreba u ABA ligi da što više klubova izađe vani da igra Evropu. Vidim koliko je nama značilo iako nismo imali nijednu pobedu, ali značilo nam je to iskustvo. Mislim da je to potreba svima.”
Jedini ispravan put
Pre i posle utakmice se analizira ekipe, a da li on sam sebe analizira posle utakmica. Šta je mogao bolje, šta je uradio dobro.
“Analiziram naravno svaki dan. Ne samo posle utakmice nego i posle svakog treninga. To je nešto što pokušavam i igračima da usadim, da svaku analizu krenu prvo od sebe. To je jedini ispravan put. To je neizostavni deo trenerskog posla” – kaže Vladimir Jovanović.
Mladi igrači
Okrećemo se mlađim igračima. Svima su puna usta mladih igrača, da i ih ima da li nema. Da li dobijaju šansu. Igrači pre svega moraju da zasluže šansu. Vladimir Jovanović ima jasan stav po tom pitanju:
“To ste dobro rekli. Ja sam imao mlade igrače gde god sam radio i sad imam. Malo su se vremena promenila. Način vaspitavanja i odrastanja ovih mladih generacija. Sve više mladih igrača ulaze u prvi tim sa stavom da zaslužuju da im se nešto da. Svojom nekom pojavom, svojim imenom koje su stekli kroz kadete, juniore i silna takmičenja u mlađim kategorijama. Očekuju da treba da samim tim im se nešto da, da nešto dobiju, da se razigraju. Pri tom su oslobođeni bilo kakve odgovornosti, a to je pogrešan put.”
Nemogućnost da se odgovori zadacima
“Mislim da je više slučajeva da mladi igrači ulaskom u prvi tim ne mogu da odgovore svim zadacima ozbiljne seniorske košarke. Onda lutaju i onda tamo negde se pomerila granica kad postanu svesni. Oni koji to shvate oni proigraju. Bilo je dosta primera, pa i dalje mladi sa 24 godine krenu da igraju i shvate ono što im se pričalo. Apsolutno zagovaram tezu da mlad igrač koji ulazi u prvi tim mora da ispunjava zahteve seniorske košarke. Mora da nauči kako se trenira i ponaša u prvom timu.
To su dve osnovne stvari. Sledeća stvar koja je mnogo važna, da može da prati pre svega defanzivne zadatke seniorske košarke i tek onda ukoliko je ekstremno talentovan da može da bude koristan u napadu. Nažalost, malo je takvih igrača i malo je igrača koji mogu sa 18 godina da prave čuda i pobeđuju utakmice. Ti koji se pojave oni su vrlo brzo u NBA kao Luka Dončić” – objašnjava trener Vladimir Jovanović i nastavlja na istu temu:
“On je genije i jedan koji se rađa u ne znam koliko godina. Isto tako taj Luka Dončić je i opasnost za ove nove generacije, jer sada svi žele da budu Luka Dončić. Uđeš u prvi tim, uzmeš loptu i imaš neka prava i nešto reševaš. Pri tom, verujte mi mnogi juniorski igrači nisu sposobni da izdrže seniorski trening.
Ni fizički ni mentalno i onda je to problem. Šta s njima raditi i koji je to međukorak koji treba napraviti s njima? Da li je to odlazak na niži nivo. Pozitivan primer je Mega, koja ima OKK Beograd, pa posle jedne sezone igrači opet dolaze u Megu da igraju ABA ligu. Ili što je nekad radio FMP, koji je imao Vorkerse, koji su igrali Prvu B ligu, pa koji su sa seniorskom košarkom dolazili u prvi tim FMP-a. To je neki put kako treba.”
Problemi trenerskog posla
“Onda kada se pojavi neki ekstra talentovan igrač, nijedan trener nije lud da mu neće dati šansu. Imaš 18 godina, evo ti lopta pobedi i svi smo srećni zbog toga. Nažalost mnogo je više igrača koji nisu spremni, ali su pogrešno savetovani i misle da jesu. To su neki probemi sa kojima se sreću svi klubovi i to je deo našeg posla, ali posao trenera je da pokušamo da ubedimo igrače, njihove roditelje i mentore, koji je taj razvojni put najbolji za njih.”
Vladimir Jovanović je 2018. godine kupio znanje u NBA ligi. Gledao je kako se radi u Los Angeles Clippersima:
“Bio sam tamo i video neke stvari. Da bi se nešto kopiralo od njih nisam siguran da je moguće. Pre svega zbog njihove organizacije i infrastukture i svega ostalog. To je drugi svet u odnosu na evropske klubove. Drugi razlog je što igrači kod njih prolaze kroz srednju školu, pa NCAA, tako da su oni u sistemu dobrih sedam osam godina i onda odlaze u NBA. Oni u principu imaju već izgrađen sistem ponašanja i treninga. Mnogo im je lakše da to sve pretvore u neku organizaciju koja će doneti rezultat.”
Negativne stvare koje iskaču u prvi plan
“To su pozitine stvari. Mislim da generalno mi ovde u Evropi, posebno mladi momci, izaberu da uzmu one ružne stvari one koje ne mogu da prođu kod nas. To je zbog toga što oni to mogu da vide. Naprimer, zagrevanje NBA timova gde oni u ritmu šutuiraju u nekom polu plesu sa slušalicama preko glave. Onda oni ne znaju da je to deo šou programa i zato oni izlaze tako tri sata pre na zagrevanje da navijači to gledaju.
Ali oni tako ne treniraju, kad je šuterski trening to puca on intenziteta, od situacija. Tu nema praznog hoda. To je jedan od primera, a ima ih. Može da se izvuče nešto pozitivno, ali da se kopira jako teško i nepotrebno. Svako podneblje ima svoj zaštitni znak i mentalitet. Nije nam svima genska struktura ista.”
Maštao sam da budem fudbaler Crvene zvezde
Vladimir Jovanović je od malena navijač Crvene zvezde. Kao relativno mlad je dobio priliku da vodi ekipu crveno-belih i to u Evroligi. Na taj način je ostvario jedan san. Onaj drugi je ostao nedosanjan.
“Nema šta da krijem. Od malih nogu sam navijač Crvene zvezde. To je deo porodične kulture. U tom smislu sigurno je bilo ostvarenje sna. Mada, nikad ja nisam maštao da budem trener Crvene zvezde. Ja sam maštao da budem igrač Crvene zvezde, ne u košarci nego u fudbalu. Meni je puna Marakana bila želja. Pred 60 hiljada ljudi, izađeš i kad krene koreografija i navijanje da uletiš nekom klizeći s dve noge.
To mi je bila želja ceo život. Uvek sam voleo više fudbal da gledam nego košarku, iako sam košarku trenirao i to mi je ljubav. Ali to je deo nekog navijačkog odrastanja. U istoj godini su se neke stvari koje svaki trener sanja su se ostvarile. Postao sam selektor U20 reprezentacije Srbije. Uzeo sam zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu B divizije i popeo se na postolje dok je svirala himna i iste godine postao trener Crvene zvezde” – završio je razgovor za portal Basketball Sphere Vladimir Jovanović.
