Dario Gjergja, selektor reprezentacije Belgije i trener Oostendea, govorio je za Basketball Sphere o situaciji u zadarskoj košarci, fenomenu Luke Božića, ulasku u Košarkaški savez Hrvatske, o tome kako je dva puta pobedio Španiju pod vođstvom Sergija Scariola, rekordnom nizu sa Oostendeom, kao i o mnogim drugim temama.
Dario Gjergja, hrvatski stručnjak poreklom iz Zadra, grada košarke, dugo je bio ispod radara košarkaške sportske javnosti. Sve dok nije stupio u razgovore oko preuzimanja hrvatske košarkaške reprezentacije.
Značaj Slavka Trninića u karijeri
Ipak, skromni Zadranin pripisuje sve zasluge samo jednom čoveku. Reč je o profesoru doktoru Slavku Trniniću koji je odgovoran za stvaranje igrača poput Tonija Kukoča i Dina Rađe, između ostalog. Trninić je zaista košarkaška enciklopedija, a kao takav piše i knjige (“Analiza i učenje košarkaške igre“, “Selekcija, priprema i vođenje košarkaša i timova“).
“Postavio bih to ovako. Bez gospodina profesora doktora Slavka Trninića, govorim nakon mog studija, bez njega mene ne bi bilo. Ja ne bih bio na nivou na kojem jesam. Neizmerno je iskustvo svakodnevnih letnjih razgovora s njim. To niko ne može platiti. Počevši od njegovog iskustva do modela ‘kako i zašto’, način na koji on mene usmerava i kako bih ja trebalo raditi.
Kod njega je prva razlika stručnost. Mislim da je on dosta ulagao u sebe i da je njegova stručnost na višem nivou. Drugo što bih izdvojio je to da sam ja bio klinac kada je Slavko bio trener Zadra i tada smo radili šest do osam sati dnevno. Nikada nisam video takvu energiju kod nekoga u životu. Prvo bih postavio stvari drugačije – da grupa od tri do četiri igrača radi zajedno jer ekipa izgleda bolje.
To je nivo kojim se kontinuirano profesor bavio. Bar tako iz današnje perspektive ja to mogu posmatrati. Mislim da je suština svega toga u tome što igrač u tim trenucima zna šta treba raditi. Ja sada pokušavam to da uradim za sedam dana i srećan sam kao dete. Kao značajnu ličnost u razvoju mog trenerskog puta, želeo bih da napomenem i Nikšu Bavčevića, koji je imao veliki uticaj na moju karijeru tokom poslednjih 10 godina.“, započeo je ovaj intervju zadarski stručnjak.
Razvoj igrača
Ove priče nisu mit, već je to zaista bilo tako. O tome je govorio i sam Kukoč kada je rekao kako praktično nisu izlazili iz dvorane dok neke stvari nisu doveđene do samog savršenstva. U današnjoj eri, kada je poznata fraza “five seconds or less” – gde se govori kako ljudi danas ne mogu zadržati koncentraciju na nešto duže od pet sekundi, teško je zamisliti da deca u školama rade tako.
“Ja se s tim ne slažem. Igraču pridonosi kvalitet rada, kvalitet informacija i znanje koje dobija i kontinuirano ispravljanje grešaka. Nema igrača koji neće pristati da napreduje, jer će uvideti u svemu tome da napreduje.
Imam igrače koji su stariji i kojima ne treba određena tehničko-taktička obučenost koja je neophodna mlađima. Zato se s mlađima rade kontinuirano razvojni treninzi jer bez toga nema ničega. Ja svako leto čitam kada mi profesor pošalje neki tekst, evo upravo piše dva trenerska priručnika i mislim da će biti na višem nivou” govori nam Dario Gjergja.
“Treba da budeš stranac negde i da skloniš sve te ljude koji su ispred tebe”
Profesor doktor Trninić, baš kao i njegov učenik Dario, dosta dugo prolazi ispod radara. Utisak je kao da se hrvatska košarka prebrzo odrekla njegove genijalnosti. Ima nešto i u tome da je to tip osobe koji se neće previše eksponirati u javnosti, ali svejedno takve stručnjake uvek trebate imati u sustavu rada s mlađim kategorijama.
“Mi smo kraljevi u potcenjivanju samih sebe. Tako uvek kažu za mene ‘vidi ga, radi u Belgiji’. Ja kažem neka dođu pa probaju, treba biti stranac negde i maknuti sve te ljude koji su ispred tebe. To nije lako, neko ti treba dati poverenje i videti da ti to možeš te da svi imaju koristi od toga. Da je profesor u Americi izdao svoje udžbenike kao Amerikanac, to bi bio bestseler.
Malo mi je teško govoriti, ne mogu biti objektivan. Ja sam super subektivan tu i smatram da Slavko Trninić i dalje može pomoći hrvatskoj košarci, pa barem njegova jedna ili dve rečenice kao savet. Kada ja kažem profesoru da pogleda utakmicu te ako dobijem i jednu informaciju, samo malu iz te utakmice, ja sam super“, govori nam Dario Gjergja s visokom dozom emocije u glasu.
Zadar kao favorit za titulu
Priča o Slavku Trniniću bila je savršeni uvod u ovaj intervju. Kako smo otvorili s nekim početcima Daria Gjergje u svetu košarke, teško se bilo ne dokatknuti i samog Zadra te aktuelnog stanja u njemu.
“Što se tiče rezultata nema se tu šta reći. Kup je osvojen, kontinuitet rada je tu. Prošle godine se igrom slučaja desilo da Zadar ne osvoji Kup, ali je osvojeno prvenstvo. Ove godine odličan start u sezoni, mislim da niko nije očekivao da će Zadar toliko dobro igrati u ABA ligi. Izuzetno mi je drago da je već osvojen Kup i da će se verovatno zauzeti prvo mesto u domaćem prvenstvu pred play-off. Bitna je konkurentna sezona u ABA ligi, što je ključ svega.
Što se tiče prvenstva Hrvatske mislim da je Zadar favorit uz respekt prema Ciboni, Splitu, Cedeviti Junior i Dinamu. Mislim da niko od njih ne može ugroziti Zadar na Višnjiku. Zadar je favorit za osvajanje titule ako će imati prednost domaćeg terena” kaže Gjergja.
Dominacija Luke Božića
Kada pričamo o današnjem Zadru, gotovo je nemoguće ne dotaknuti se i njihovog vođe Luke Božića. Čovek je koji ubedljivo juri prema drugoj uzastopnoj MVP nagradi ABA lige, a uz to je u poslednje dve sezone osvojio i nagrade za MVP-a finala prvenstva Hrvatske i finala Kupa sa nekim nezaboravnim partijama. Božić ruši rekord za rekordom, većinu njih je držao pokojni Dejan Milojević, a kada ste u rečenici s takvim imenima to zaista nije mala stvar.
Ono što deluje interesantno u celoj priči je kako zapravo javnost više i ne reaguje na njegove sjajne partije upravo zato što nas je čovek navikao na neke svoje standarde. U polufinalu Kupa protiv Cedevite Junior “izbombardovao” ih je sa 34 poena uz 7-12 za tri poena dok je ostvario i istorijski prvi triple-double ikada u finalu Kupa Krešimira Ćosića sa 27 poena i po 10 skokova i asistencija (6-12 za tri poena).
“Apsolutna dominacija”
Razlog zbog kojeg spominjemo trojke je taj što je to zapravo bio jedini aspekt igre u kojem je Luka Božić bio malo slabiji. Utisak je da sada kada je dodao i to oružje u svoj repertoar, zaista je spreman i za evropski iskorak.
“Apsolutna dominacija. Ono što je dobro kod njega je što se vidi napredak od prošle sezone i nastavak dominacije u ABA ligi. Budimo realni i recimo i to kako u ABA ligi ima igrača koji su zaista visokog nivoa. Imamo dve evroligaške ekipe, dve Evrokup ekipe koje zaista imaju kvalitet, a Luka protiv takvih ekipa drži konzistentnost dobrih igara. Mora se reći svaka čast.
Tu se poklopilo par stvari. On ima veliko poverenje trenera Jusupa koji mu daje slobodu. U Zadru on može biti taj. Luka Božić je sazreo kako igrački, tako i ljudski, a to su dve komponente koje su bile izuzetno bitne kako bi Luka igrao na ovakav način na koji igra” govori nam Dario Gjergja.
Luka Bozic recorded a triple-double in the Kresimir Cosic Cup final against Cibona! 🤯
— Basketball Sphere (@BSphere_) February 17, 2024
This marks his FOURTH triple-double of the season, and his Zadar team clinched the trophy with an 80-68 win. 🏆🇭🇷
Yesterday in the semifinal he had 34 points and five rebounds on 7-12 3PT 🔥 pic.twitter.com/T3tmQd2cOa
Da li je Luka Božić konačno spreman za evropski proboj?
Luka Božić nije nastupao u dresu reprezentacije od 2016. godine, što će uskoro biti dugih i nezamislivih osam godina. To je previše vremena za igrača takvog kalibra. On je bio prisutan na svakom reprezentativnom okupljanju u mlađim uzrastima. U međuvremenu se dogodilo mnogo toga, počevši od promašenog slobodnog bacanja za pobedu protiv SAD-a u finalu juniorskog Mundobasketa. SAD su tada predvodili sadašnje superzvezde NBA lige Jayson Tatum i Jalen Brunson.
Sigurno nije lako igraču u toj dobi prihvatiti tu činjenicu. Sve ostalo što se kasnije događalo proizlazi iz nerazumevanja i loše komunikacije. Teško je zapravo zamisliti Božića s ovlašćenjima koje ima u Zadru, posebno kada su na krilnim pozicijama Bojan Bogdanović i Mario Hezonja. Epilog? Još jedno propušteno reprezentativno okupljanje.
“Jednostavno je. Za svakog igrača koji ima kvaliteta mora se naći uloga u reprezentaciji. Reprezentacija je vrh. Svaki igrač mora razumeti da ne može imati dominantnu ulogu kao u klubu. Mi ne govorimo sada o Nikoli Jokiću jer je to druga stvar. Oko Nikole Jokića ti gradiš reprezentaciju. Ovde govorimo o 10, 15, 20 minuta gde on može pomoći. Sve se svodi na način na koji ćeš ubediti njega da on to može i koju ulogu ćeš mu dati u tome svemu da ga ubediš kako je na taj način najproduktivniji za reprezentaciju. Ja mislim da je to način na koji se treba pristupiti tome.”
Odbijanje Partizana
Luka Božić je pre početka sezone odbio mnogo unosniju ponudu Partizana i ostao je veran svom Zadru. Mišljenja su podeljena. Jedni govore kako romantika u sportu još nije izumrla i kako novac zaista ne može kupiti sve, dok drugi govore kako se jednostavno ne želi udaljiti od Danijela Jusupa, koji mu je košarkaški otac, jer je svestan da nigde neće dobiti takav tretman kao u Zadru.
“Sve zavisi od njega. Svaki čovek ima različite ambicije i sam određuje svoju sudbinu. Ja smatram da ima kvalitet i da se može uklopiti, ovde mislim na ono što sam govorio za reprezentaciju, u razne ekipe, bilo to u Evrokupu ili Evroligi. Sada je sve na njemu. Mislim da je dovoljno odgovoran i pametan da će znati da, ako ode u veći klub, on mora biti svestan toga da gotovo nigde neće biti toliko uključen i s toliko minuta provedenih na parketu kao u Zadru. Vrlo je mali broj ekipa koje bi ga na taj način uključivale u igru” kaže Dario Gjergja.
Rezultat ili razvoj mladih igrača?
Iako Zadar poslednje dve sezone ima vrlo dobre i trofejne sezone, stvar iza kulisa nije nimalo dobra. Klub je u velikim dugovima, proračun za ovu sezonu je debelo probijen, tribine više nisu ispunjene kao nekada, a utisak je kako mladi igrači dobijaju sve manje uloge, pogotovo s obzirom da je ova ekipa građena kako bi osvajala titule. Zadar naravno nije jedini, Cibona je i u gorem stanju, dok je Split tek nedavno stao na noge nakon godina provedenih u razno raznim dugovima.
“Ne možemo reći da Grad Zadar nije stao iza kluba. Grad već godinama stoji iza kluba. Mislim da rezultati mogu pomoći, ali isto tako s obzirom na uslove u kojima trenutno živimo i radimo, nije lako održati konzistentnost u igri i pronalaženju igrača koji ti odgovaraju. Mislim da je tu trener Jusup odradio fantastičan posao u selekciji igrača. Svi spominju mlade, ali na kraju te niko ne pita koliko je mladih proizašlo već kakav si rezultat napravio.
Svi žive od tog rezultata i s te strane Zadar je dobar, ali za neki iskorak dalje treba imati više i bolje – tri, četiri sponzora koji će konstantno ulagati uz naravno podršku Grada. Paralelno sa tim sponzorima trebalo bi onda i vraćati te dugove, to bi tako trebalo funkcionisati,” govori nam trener Oostendea.
Ulazak u Košarkaški savez Hrvatske nakon razočarenja vezanih za selektorsku poziciju
Dario Gjergja je nakon silnih drama koje je prošao oko selektorske pozicije još jednom pokazao koliko je velik čovek. Mnogi ljudi se nakon tog događaja ne bi više nikada javili na taj broj, ali on je odlučio stati na loptu i prihvatiti ulogu u Stručnom savetu HKS-a.
Mnoga velika imena su se našla zapravo na tom popisu: Krunoslav Simon, Tomislav Mijatović, Velimir Perasović, Josip Sesar, Rok Stipčević, Dario Gjergja, Davor Kus, Slaven Rimac, Damir Mulaomerović, Žan Tabak, Dražen Anzulović, Veljko Mršić.
“Gospodin Repeša me zvao i pitao da li to želim. Meni je to čast. Razgovarali smo u kontekstu toga da je bila šansa da budem selektor. Ja sam tu toliko čist u glavi. Nema nikakve zle krvi između mene i Josipa Sesara. S Acom je sve bilo fer i korektno da ne može biti bolje. Sa Sesarom nikada nisam imao niti jednu lošu reč ili rečenicu. Znam otkuda je sve to došlo, a Josip Sesar tu nije ništa kriv.”
Srpski kult u trenerskoj profesiji
,,Moram biti sada iskren i reći da iako sam ja selektor Belgije, ja sam Hrvat. Meni je stalo da hrvatska košarka ide napred. Bilo bi mi još draže da nam kontinuirano izlaze vani treneri. Baš kao Srbi koji imaju kult u trenerskom poslu gde uvek vuku svoja dva, tri čoveka za sobom. Oni to mogu s obzirom na nivo klubova u kojima rade. Ja sam odmah pristao na to jer mislim da kroz ovoliko dugo godina vani mogu neke stvari gledati iz drugačije perspektive i na koji način mogu pomoći našim igračima i trenerima, a to je ključ svega.
Trebamo jedan drugoga podržavati, gurati i otvarati put, a ne gledati samo sebe. Premali smo i uništićemo to što je dobro. Gospodin Repeša će odrediti kako će sve to funkcionisati, koliko ja znam biće video pozivi i sve ostalo gde će se predlagati neke ideje šta i kako dalje.”
Teška situacija u hrvatskoj košarci
Opšte mišljenje javnosti je da takvo stanje u hrvatskoj košarci nikako nije dobro. Reprezentacija je 29 godina bez medalje na velikim takmičenjima, prošlo leto je dosegnuto dno igrajući pretkvalifikacije sa reprezentacijama kao što su Irska i Luksemburg. Klubovi godinama ne igraju evropska takmičenja i grcaju u dugovima dok je u regionalnom takmičenju surova realnost borba za opstanak.
Većina klubova živi u dugovima, odigrao se i pomenuti igrokaz gde Gjergja na kraju nije izabran za selektora Hrvatske iako ga je tadašnji sportski direktor Aleksandar Petrović predstavio kao idealnog kandidata, što je dodatno bacilo ljagu na hrvatsku košarku dok mladi igrači odlaze u klubove kao što je Mega koja je postala meka za sve mlade igrače u regionu.
“Teško je govoriti o tome. Ako naši klubovi ne igraju protiv konkurencije, naši najbolji klubovi ne bi imali nikakvu konkurenciju. Ako smo već u ovoj situaciji u kojoj jesmo, a to je besparica, onda u iduća dva olimpijska ciklusa definitivno moramo gurnuti što više mladih igrača u vatru. Oni će gubiti protiv puno jačih ekipa, ali će sticati neprocenjivo iskustvo.
Meni smeta kada vidim da je u najboljoj petorci kola svih pet Amerikanaca, to boli. Ako nemamo finansije, zašto nekom davati, pretpostavljam, 1000 evra, ako nekome našem možemo dati 700 evra i znaš da će on profitirati od toga. Ja bih se vodio time da stvorimo takve klubove. To je neka moja ideja kojom bih se ja vodio. Možda su na manjoj razini, ali će proizvoditi mlade igrače.
Hrvatska košarka može crpiti inspiraciju iz srpske košarke u mnogim aspektima
,,Opet se moramo osvrnuti na srpsku košarku. Pogledajte koliko u srpskoj košarci igra mladih igrača. Pustimo sada Megu koja je projekat potpuno nečeg drugog. Pogledajte recimo FMP, ili druge ekipe određenih klubova. Stvarno igra veliki broj mladih igrača. Ako kod nas mladi igrači neće primetiti Cibonu, Zadar i Split, oni će tražiti svoj put negde van. Kada odu van, oni dobijaju neku drugu dimenziju i viđenje stvari. Tako otvaraju prostor i drugom Hrvatu da ode van.”
“Treba da vidimo šta Turci, Grci, Litvanci i Španci rade”
,,Naši klubovi trebaju pronaći model da igraju neka evropska takmičenja. Znam da je besparica, da je loše i teško, ali mi gubimo ideju. Naši klubovi igraju ABA ligu, to je super. Međutim, ako imaš određeni broj mladih igrača, a želiš da se prikažeš vani – nije isto konstantno igrati protiv klubova sa područja bivše Jugoslavije.
Treba videti šta rade Turci, Grci, Litvanci, Španci. Treba videti različite modele i sisteme košarkaške igre. Treba to odigrati i osetiti, a ja mislim da je to jedan od ključeva,” praktično u jednom dahu nam govori Dario Gjergja, što dodatno pojačava dojam koliko mu je stalo.
Guranje mladih igrača je ključno, čak i ako to ide na štetu rezultata
Gjergja je izveo sličan potez i sa reprezentacijom Belgije, gde je nakon sjajnih rezultata poslednjih godina odlučio napraviti blagu smenu generacija, po cenu gubitka rezultata. To je rezultiralo nekim bolnim porazima, ali Gjergja je dobio igrače koji, u kombinaciji sa iskusnijim igračima, pružaju bolju i kompletniju sliku.
“Prošlog leta, samo su tri igrača iz ovog poslednjeg ciklusa igrala. Gurnuli smo mlade igrače, po cenu poraza. Jednostavno, morate znati šta radite. Prvi plejmejker reprezentacije je bio mladić koji još nije napunio 21 godinu. Ideja je ostaviti nešto za budućnost. Lično, planiram ostati do 2025. godine sa reprezentacijom, do tada je EuroBasket, ako se kvalifikujemo, jer mi je teško raditi na dve stvari odjednom.
Želim ostaviti nešto iza sebe, ne samo pobede i poraze. Želim ostaviti kult reprezentacije. Iako sam Hrvat, imam belgijsko državljanstvo i težim ka tome da reprezentacija uspe, a onda će i igrači dišu za to. Morate pronaći model kako ćete to ostvariti.
Bitno je da se u ovih osam godina objasni šta mi želimo u hrvatskoj košarci, gde nam se ne sme desiti da nam je liga poluamaterska. Talentovani igrači moraju dobijati priliku, čak i ako to znači slabiji rezultat, pa čak i zatvaranje lige da niko ne ispada. Trenutno razgovaram s Belgijancima upravo o tome jer smo se sada spojili s Holanđanima, što je zaista problem. To niko ne želi. Čak to nije odlučila federacija, ali to je ono što jeste.
Problem belgijske košarke nakon spajanja sa holandskom
,,Sada upravo objašnjavam taj model Belgijancima, gde Belgija ima problem ako ima talentovanog igrača, a ne dobija priliku, taj igrač ili dolazi kod mene u Oostende ili ide u SAD, jer ne dobija šansu. Prošle godine je Skelin napokon dao šansu jednom momku De Ridderu i taj momak ju je iskoristio, već je otišao u Bilbao. Tamo će napredovati, a to je ono o čemu sam pričao, da će naši igrači koji imaju kvalitetu otići na bolje mesto.
S tim se moramo pomiriti. Ako Zabok može stvoriti dva potencijalno dobra igrača, potencijalna reprezentativca, logično je da odu u neki bolji evropski klub, a tu onda moraju pronaći svoj model.”
Razvoj Michaela Ružića u Joventutu
Razgovarajući o ovoj temi, nemoguće je ne spomenuti Michaela Ružića, još jednog “čuda” iz Zadra. On je sin proslavljenog zadarskog košarkaša, Tomislava Ružića, koji je prošle sezone bio deo stručnog štaba Danijela Jusupa, a smatra se da je upravo zbog toga što njegov sin nije dobijao veliku minutažu, Tomislav napustio Zadar. Momak ima samo 17 godina, a igra ozbiljne minute za ekipu poput Joventuta, koja napada plej-of u Endesa ligi i Evrokupu.
Sa samo 17 godina, ove sezone odigrao je 14 utakmica u Evrokupu, gde prosečno provodi 16.5 minuta na terenu za 6.5 poena i 2.6 skokova u proseku, uz fenomenalne procente šuta – 60% iz igre, 48% za tri poena i 83% sa linije slobodnih bacanja. U Endesa ligi, koju mnogi smatraju najjačom evropskom ligom posle Evrolige, odigrao je 15 utakmica (prosečno 17.4 minuta) za 3.7 poena i 2.8 skokova u proseku.
“To je fenomenalno. Svetsko čudo. Joventut je baš taj tip kluba koji konstantno proizvodi igrače, a veći klubovi ih konstantno uzimaju. Od Ricky Rubija do Rudy Fernandeza i mnogih drugih igrača koji su tu dobili priliku. Ovo je idealna situacija za njega gde ne može bolje. Kraj sebe ima košarkaškog ‘mastermind-a’ Antu Tomića, koji će mu pomoći u svakom trenutku, trenera koji stoji iza njega.
“To je model koji trebamo pronaći u našim klubovima ili ćemo košarku dovesti do amaterizma”
,,Na njegovoj poziciji igra Vladimir Brodzianski, Slovak koji je fenomenalna osoba, to potvrđuje i Aramis Naglić, osoba koja nije ego-trip, nego će pomoći. On ima sve uslove da se u naredne tri do četiri godine proklamira u vrhunskog igrača. Trener veruje u njega, a klub stoji iza svega toga, i to je model koji mi trebamo pronaći u našim klubovima, jer inače ćemo dovesti košarku do amaterizma”, rezonuje selektor belgijske reprezentacije.
Kako proći protiv Giannisa, Dončića i Townsa?
Koliko god da je stanje stvari loše u hrvatskoj košarkaškoj javnosti, tu su, i imaju NBA i evroligaškog kvaliteta za boriti se predstojeće leto kako bi se kvalifikovali na Olimpijske igre u Parizu. No, put neće biti nimalo lak. Grupa smrti u kojoj idu na Grčku Giannisa Antetokounmpa, Sloveniju Luke Dončića i Dominikansku Republiku Karl-Anthony Townsa uz mogućeg povratnika Bojana Bogdanovića. Upravo je to put kojim Hrvatska mora ići jer ako želiš biti najbolji, moraš pobeđivati najbolje.
“U prvom redu je atmosfera, čista i jasna podela unutar ekipe, da se zna ko što može i ne može, ići utakmicu po utakmicu, razmišljati samo o svakoj idućoj ekipi s kojom igraš. To je jedino bitno. Ako ćemo razmišljati da ćemo nekoga štedeti protiv jedne ekipe kako bi bio spremniji za idućeg protivnika, tu onda ispadne jedan veliki “kupus”. Pod cenu i da se ne prođe, analizirati odmah razloge zašto to nismo uspeli – to je ključ svega. Zatim raditi selektivne korekcije unutar reprezentacije i stožera.
Treba proći i proces treninga, ali ne samo unutar reprezentacije, već i unutar klubova. U čemu Hrvatska zaostaje za ekipama koje se bore za top 10 ekipa u Evropi. Možemo li Hrvatska bez odsudstva Darija Šarića, Ivice Zupca, Marija Hezonje, pa čak i Jaleena Smitha parirati tome da bi došla do rezultata. To su neke moje ideje i kako ja razmišljam o tome.”
Dario Gjergja kao kriptonit za Sergija Scariola
Otvorivši temu belgijske reprezentacije, bilo je idealno vreme da se i ova tema istraži. U prethodnom reprezentativnom prozoru, Belgija je po drugi put u poslednje dve godine savladala Španiju pod vođstvom Sergija Scariola, ostvarivši pobedu u oba susreta.
Prva pobeda desila se na EuroBasketu pre manje od dve godine, kada su Španci osvojili zlato, a jedini poraz na putu do istog doživeli su upravo od Belgije. Pitali smo se kako se pripremaju za takve utakmice.
“Nije jednostavno. Prošlog leta smo imali potpuno drugačiji tim, odmorili smo neke od starijih igrača i želeli smo da uvedemo mlađe igrače kako bismo videli na kojem nivou oni mogu biti kroz određeno vreme. Trebalo je svakako napraviti tu smenu generacija posle EuroBasketa. Prvo, važna je komunikacija. Budimo iskreni, ne možemo mnogo toga promeniti u roku od tri do pet dana, ali komunikacija i prava selekcija igrača – mislim da smo mi od 16 igrača koje smo doveli, 15 bilo potpuno unutra, jedan nije bio, ali ekipa sama ga je izbacila, i to je broj jedan, dakle komunikacija na vrhunskom nivou.
Kao što sam rekao za Hrvatsku: definisanje uloge unutar ekipe i šta se od koga očekuje. Proučavanje protivnika i razumevanje šta se očekuje od njih u toj utakmici, kolika može biti njihova uloga i minutaža – to bih takođe istakao. Ti detalji mogu pomoći ekipi kroz individualnu kvalitetu određenog igrača, to je broj jedan. Broj dva je dobar skauting protivničke ekipe. Budimo realni.”
Strategija i analiza
“Svi znamo da u tri dana nije lako sve uraditi, napraviti analizu protivničke ekipe, identifikovati igrače koji čine razliku i kako najbolje koristiti odbrambeno i napadački, i na taj način pristupiti planu igre, to su osnovne stvari.
Ako ste primetili u obe utakmice sada, ulazak u poslednju fazu utakmice, ako je rezultat izjednačen, ulazak sa ekipom koja može to izdržati mentalno i fizički. Mislim da smo tu uradili pravu stvar. Na primer, Španija: sva petorica visokih igrača su rotirani unutar prvih 17 minuta igre, što mislim da je bilo veoma bitno za našu igru.
Mogli smo biti agresivniji, sačuvati igrače koji su imali probleme sa faulovima, i žrtvovali smo jednog igrača koji je mogao više igrati na četvorci, a bio je na trojci, upravo taj Vanwijn, ali ta žrtva koja je priznata unutar ekipe, onda to zapravo i nije žrtva.”
Rekordni niz s Oostendeom
Posle belgijske reprezentacije, logično je bilo dotaknuti se i kluba koji trenira. Reč je o belgijskom Oostendeu, klubu koji je pod njegovim vođstvom osvojio 12 uzastopnih domaćih prvenstava, uz sedam Kupova Belgije, četiri belgijska Superkupa i dva BNXT Superkupa. Ove sezone takođe drže prvo mesto u BNXT ligi, koja je spoj Nizozemske i Belgije, a niz od 12 uzastopnih naslova trenutno je najduži aktivan niz u celoj Evropi.
“Ja se ne bavim tim, priznajem rad i svakodnevnu korekciju sebe i svoje ekipe, a drugo me ništa ne zanima. Šta pišu novine, mene to ne zanima, jer je to gubljenje energije na stvari na koje ne možete uticati, tako da me to uopšte ne zanima. Imamo problem što nam je svake godine budžet sve manji. Sada imamo samo tri stranca, a jedan od razloga je budžet.
Unutar ekipe uključili smo nekoliko mladih igrača i mogu reći da oni iz nedelje u nedelju, iz meseca u mesec, napreduju, i možemo se sve više osloniti na njih. Nadam se da ćemo na kraju sezone ne samo postići dobar rezultat, već i razviti tim igrača.”
Elitni mentalitet koji mu ne dopušta da se opusti
Kada ste toliko godina u istom sistemu i postižete uspeh iz godine u godinu, logično je da dođe do određene vrste zasićenja. U ljudskoj prirodi je uvek tražiti više i bolje, a ništa drukčije nije ni kod hrvatskog stručnjaka. Zanimalo nas je kako taj čovek, koji suvereno vlada jednom ligom čitavu deceniju, pronalazi motivaciju, fokus i energiju za dalje.
“To je upravo deo koji mislim da sam razvio od malih nogu, kako porodično, tako i radeći sa trenerom Danijelom Jusupom. Radio sam i sa profesorom Trninićem, a kasnije sa Draženom Anzulovićem i Velimirom Perasovićem. Morate stvoriti neki model i ambiciju, ja ne znam drugačije, ne mogu dopustiti da moja ekipa izgleda drugačije nego što ja to zamislim po svom modelu – oglednom primerku svega.
Ne mogu dopustiti da moja ekipa nije spremna, ne mogu dopustiti da idem na utakmicu i da neko ne zna šta treba raditi, i da je moja uloga tu nikakva ili da sam jednostavno dopustio da šta bude, biće. To ne postoji.
Ja sam prihvatio sport potpuno drugačije i pokušavam objasniti mojim igračima – onaj koji može prihvatiti da će svake godine biti kontinuirano guran da mora napraviti nešto, taj može ostati. Onaj koji ne može ostati je taj koji je zadovoljan time što je bio, dajem primer, jednom prvak ili pobedio ne znam koga, taj ne može ostati u mojoj ekipi.”
“Razmišljam samo o jednoj stvari”
“Mentalitet je takav da želim da kontinuirano idemo napred. Čak i ne razmišljam o trofeju, ja razmišljam samo o jednoj stvari. To bih podelio na tri dela. Kada krene sezona, prvo gledam kakvog igrača sam dobio, karikiram 1.8. Gledam kakav je taj igrač u tom trenutku, 15.6. Kada dobijem talentovanog igrača, smatram da moram maksimalno iskoristiti njegove kvalitete i podići ga na viši nivo.
Mislim da to kontinuirano radimo i mislim da se poslednjih osam/devet godina ide sve na bolje, zarađuju se velike sume novca, igrači se profiliraju i ja se duboko nadam da je tih godinu dana koje su proveli u Oostendeu bilo velika pomoć za njihovu budućnost.”
“Možemo izgubiti, ali moramo izgubiti na način da vidimo da smo bolji nego u prvoj utakmici”
“To je način na koji ja funkcionišem. Prvo što se tiče igrača, drugo što se tiče timskog rezultata. Znači, nije mi svejedno kada recimo igramo protiv bolje ekipe, igramo s recimo Karsiyakom koja je ekipa od 10 miliona evra, a mi imamo budžet ni pola miliona evra. Eto o čemu pričamo, nije mi svejedno kako igraju utakmicu broj jedan i kako igraju utakmicu broj dva. Možemo izgubiti, ali moramo izgubiti na način da vidimo da smo bolji nego u prvoj utakmici, i da vidimo napredak.
Da smo korigovali stvari koje smo napravili krivo, tako bih to postavio. Treće, s obzirom na mogućnosti i na ekipe protiv kojih igramo, kako možemo ostvariti rezultat. Opet postoji blaži način, neko može to svesti na šalu. Ima različitih tipova trenera. Kod mene mora biti vrhunska razina profesionalnosti. To nije lako podneti, ali tako se ponašam” odgovara s velikom dozom sigurnosti Dario Gjergja.
Predug let ispod radara
Put koji je Dario Gjergja prošao nije bio nimalo lak. Iz ovog razgovora mogli ste donekle shvatiti to. Veliki korak je otići van svoje zemlje, ploviti 15-ak godina ispod radara znajući da ste kvalitetni i da ostvarujete sjajne rezultate, a da vas mnogi ljudi “preskaču” iako je možda i vaše vreme došlo. Kada ste tako blizu ostvarenja najvećeg sna svakog trenera – vođenja vlastite države – i izgubite to, iako ste praktički imali tu priliku u rukama, vrlo lako se možete naći u sumnji u samoga sebe.
“Ako konstantno razmišljam o tome što neko drugi misli ili ako kontinuirano razmišljam zašto netko ne piše o meni, ili se pitam zašto nisam dobio neku priliku, onda sam isfrustrirao sam sebe s tim. Gubim kontakt s realnošću jer možemo mi sada pričati o Zadru, ali moja realnost je Oostende. Ja u 17 sati moram odraditi trening u Oostendeu na vrhunskom nivou da bi to bio model za iduću utakmicu. Ja nemam pravo razmišljati o tome jesam li ja spomenut negdje ili nisam. Ako se vodim time, onda grešim.”
Zadržavanje razine normalnosti
“Gubiš svoj nivo posvećenosti i sve ostalo. Bavim se nečim drugim što je totalno nebitno i na što ne mogu utecati. To je isto kao kada me pitaju da li zaslužujem ići negde drugde, ja smatram da sam zaslužio. Sad koji je razlog, možda je razlog u meni, to nije bitno.
Bitno je ako ja kontinuirano razmišljam o tome i ako sam isfrustriran s tim, nema šanse da zadržim nivo fokusa na ono što me čeka unutar mog kluba, reprezentacije i unutar odnosa s ljudima s kojima sada radim. Ne mogu razmišljati, karikiram, o Oldenburgu, a trener sam Oostendea. To nema smisla. Ili što će neko u Zadru reći o meni, ili Zagrebu, bilo gde. Moram zadržati svoju razinu normalnosti.”
Vreme za napredak u karijeri?
Dario Gjergja kao takav je svestan da bez mukotrpnog rada nema napretka u karijeri. On je svojim pristupom i skromnošću sigurno zaslužio iskorak u karijeri, a svestan je toga i sam.
“Smatram da sam i ranije zaslužio otići korak dalje, ne danas nego poslednjih pet, šest sezona. Međutim, ponude diktiraju stvari, bilo je tu opcija nekih koje se nisu ostvarile. Sve je to u redu, međutim opet dok god se to ne dogodi, ne želim se s tim opterećivati i živeti u oblacima i čekati svoju šansu. Ja imam ugovor u Oostendeu, međutim, moj ugovor je toliko fer da ako dobijem neku dobru ponudu mogu odmah otići. Ne znam da li čovek može imati bolju relaciju kao što je ja ovde imam.”
Gde god bio, Zadar mu je uvek u srcu
Svaki odlazak van svojeg grada ili države na prvu teško pada. Taj inicijalni veliki korak u životu gde odlaziš u nepoznato i ne znaš šta te čeka je stresna stvar za svakoga. Gjergja je kao ponosni Zadranin prvo otišao u Zagreb da bi zatim život nastavio u Belgiji, ali onaj osećaj pripadnosti svome gradu još uvek je u njemu.
“Jednostavno se navikneš. Fali mi, jedva čekam godišnji, samo me pusti u Zadar i sve prolazi. Volim Zagreb, tu sam proveo predivnih 14, 15 godina svog života, sve ostalo imam i stan u Zagrebu, međutim dođem u Zagreb, obiđem prijatelje vidim sve, puno toga se promeni.
Jedva čekam da odem dole i onda sam nekako svoj na svome, ono na šta sam puno više ponosan znate puno ljudi, ljudi se menjaju međutim moji prijatelji koje sam imao kad sam odrastao kao dete, znači od pete do 16, 17 godine, oni su danas moji prijatelji, to je za mene nekako najveća životna ljudska pobeda. Da budem iskren, Oostende je Zadar, zato sam i verovatno tu tako dugo. Oostende je kao Zadar po broju stanovništva, baš kao i grad košarke u Belgiji”, s osmehom nam govori Dario Gjergja.
Uspon Tomislava Mijatovića i Igora Miličića
Kada se povuče paralela u hrvatskoj košarci, u poslednje vreme su uz Gjergjino ime isplivala još dva stručnjaka koji su dugo godina plovili ispod radara, jedan u Turskoj, a drugi u Belgiji. Reč je naravno o Tomislavu Mijatoviću koji je proveo 13 i po godina kao pomoćni trener u Anadolu Efesu da bi sada napokon dočekao svetla reflektora i ugrabio svoju šansu kao prvi trener turske ekipe.
Drugi je Igor Miličić, čovek koji je kao selektor Poljske vodio tu ekipu do polufinala Eurobasketa preko Slovenije i Luke Dončića te koji je pre nekoliko dana osvojio Kup Italije, svladavši u finalu Euroligaša Milano.
“Prvo mi je jako drago jer kažem što nas je više to je bolje, otvaraćemo prostor jedan drugom, mislim da je Igor Miličić već godinama radio posao koji je sličan mom ovde, a nakon toga je otišao u Besiktas, međutim, nije klub bio na njegovom nivou, on je pokušao sve napraviti, nije išlo te je otišao.
Sada je osvojio prvi trofej u Italiji, fenomenalan posao, sa Poljskom došao na nivo na kojem je, došao na Eurobasket, sada su organizatori te rade ono što sam ja upravo radio prošlo leto – smenu generacija, testiraju šta mogu. Sada su izgubili dve utakmice pa se pitaju ljudi zašto su izgubili. Izgubili su zato što nisu imali najbolje igrače.”
Anegdota s parkinga Cibone
“Što se Tomislava Mijatovića tiče, toliko godina ostati u jednom klubu, sve se menjalo, a on je bio tu i ta njegova vernost u segmentu posla je bila fenomenalna jer koji god je trener došao, on je bio tu. Mi se čujemo. Radili smo zajedno jedno vreme u Ciboni, imali smo i jednu anegdotu na parkingu Cibone kada su ga pitali hoće li biti prvi trener Cibone ili da ide dalje s Perasovićem kao pomoćni. Ja sam ga pitao jel želi da ga ja nabijem nogom u gu*icu. Mislim na to kako je Cibona tada bila u užasnom stanju, a s druge strane mu se otvarao put ka Evropi. Tako je to bilo.
Gotov si ako ne poštuješ ljude, ako ne poštuješ ljude s kojima radiš, ako ne poštuješ ljude koji s tobom sarađuju jer niko te neće ispoštovati i niko neće sarađivati s tobom, okrenuće ti leđa, a upravo nešto drugo je potrebno da smo svi na istom putu i da znamo šta i kako dalje. Drago mi je da Tomislav Mijatović da ima rezultat, izgubili su Kup, ali to je jedna utakmica 40 minuta motivacije s obe strane i to bude tako.”
Je li došlo vreme da se Dario Šarić vrati u Evropu?
Razgovor smo odlučili završiti sa jednim NBA pitanjem. U pitanju je bila uloga Darija Šarića u Golden State Warriorsima koji muče muke ove sezone, te sve vodi ka tome da bi to mogao biti kraj najveće dinastije novijeg veka. Dario Šarić je ovog leta potpisao za njih.
U tom se trenutku to činio kao savršen fit za ekipu zbog Šarićevih mogućnosti razigravanja saigrača što je savršeno komplementarno sistemu Golden State Warriorsa. Solidno je krenuo, samo da bi u poslednjih 12 utakmica došao na rub rotacije, igrajući u proseku 10 minuta za samo 2.3 poena i 2.2 skoka u proseku uz očajne procente šuta (27% iz igre, 8% za tri poena).
Kako regularna sezona ulazi u sami finale, jasno je kako je ekipa Steve Kerra više-manje iskristalisana s obzirom da su dobili poslednjih 12 od 16 utakmica te sve vodi ka tome da je Dario definitivno ispao iz ozbiljne rotacije. Opet se provlači pitanje da li možda vreme da se Dario vrati u Evropu.
“Dario mora doneti odluku nakon ove sezone”
“Što se tiče Darija Šarića, mislim da je sam odlučio da će ići u dogovoru s agentom da pokuša zajedno s Golden State Warriorsima jer im je takav profil igrača im trebao. To je ono što je radio Nemanja Bjelica, a mislim da je Šarić mogao raditi na većem nivou. On mora nakon ove sezone doneti odluku.
Što se mene tiče, ja bih više voleo da bude lider jer smatram da je u svojoj karijeri mogao biti puno bolji lider nego što je. Kada je otišao u Anadolu Efes, bio je još mlad, išao je kod vrhunskog trenera, korak po korak. To je bio dobar nivo, hajde recimo da ga je ta povreda usporila, međutim, stvarno bih ga voleo videti u ekipi gde je lider, to je neko moje mišljenje.”
Karlo Matković bi se trebao savršeno uklopiti u NBA
Dotakao se statusa Luke Šamanića i Karla Matkovića.
“Mislim da je Luka Šamanić mogao igrati u Evropi u odličnim klubovima. Dobiješ poziv San Antonio Spursa, ne znaš ni sam šta bi. Mislim da ima nivo da bude evroligaški igrač, još nije, možda ode pa se vrati u NBA.
Jedino što mogu reći za Karla Matkovića je to da je baš profil igrača kakav se trenutno u NBA ligi traži i da je to možda razlog zašto se on odlučio na to. Jer igrati u NBA ligi možda će biti lakše nego igrati u Evroligi s obzirom na to kakav je on profil igrača“, zaključio je ovaj razgovor za Basketball Sphere Dario Gjergja.
