Umetnost pobeđivanja ne sastoji se u savršenoj egzekuciji unapred pripremljenog plana, već u sposobnosti prilagođavanja novonastalim situacijama, koje provociraju disharmoniju u redovima, a u isto vreme mogu da probude i genijalnu crtu improvizacije.
Partizanov “mislilac”, kako je nedavno Pero Antić nazvao Željka Obradovića, nalazi se baš na tom raskršću sa crno-belima. Disharmonija ili idilični sklad. Haos ili organizovana improvizacija. U najvećem delu karijere trofejnog stručnjaka, obično se dešavalo ovo drugo. Nikada Obradović nije spadao među one uštogljene, beskompromisno odane svakoj niti svog uspostavljenog sistema.
Uvek je bio dovoljno samouveren da sačuva osnovu i uvek dovoljno otvorenog uma da sa zahtevima vremena, ali i konfiguracije sastava, nešto pridoda ili prilagodi.
Maxbet kladionica
O sposobnosti prilagođavanja
Svojevremeno će izraženim zonskim presingom i odbranom u “kost” sa Jugoslavijom osvajati zlatne medalje krajem prošlog veka, da bi se prošle godine njegovim ofanzivnim minijaturama ponovo podigla svest o napadačkom maestru, o čijim setovima na toj strani parketa se priča naširoko i u NBA ligi.
Obradovićeva najveća snaga nije ni odbrana, ni napad, već sposobnost da iz svake jedinke izvuče maksimum, nekada i u nesavršenim uslovima. Najsvežiji su primeri Dantea Exuma, Mathiasa Lessorta, Kevina Puntera i Alekse Avramovića. Svakome od njih prethodna sezona je bila sezona života i svaki od njih je podigao svoju vrednost, baš zbog usmeravanja vlasnika devet evroligaških titula.
Da li je Exum lutao sa plejmejkerskim sposobnostima prilikom dolaska u Partizan? Jeste. Zna se kako se ta priča završila. Nepouzdani i neobavezni Lessort sav višak energije usmerio je u pozitivnom pravcu, postao “switch” mašina i zadužio dres Panathinaikosa posle vrhunske sezone u kojoj je bio drugi najbolji centar Evrope. Avramović je pronašao ulogu na “jedinici”, što je potvrdio u Manili, dok je Punter počeo da izrasta u pobednika, kako selekcijom šuta, tako i mentalitetom.
I upravo takva sezona aktuelnu je pretvorila u neuspešnu (za sada). Partizanova povratnička evroligaška posle mnogo godina učinila je da trenutna zaliči na klasičnu epizodu u kojoj se novozaposleni bori za promociju ili bolji status na poslu. Ulazeći u kancelariju motivisan je da dokaže da je bolji od ostalih i čini stvari i preko granice zadatog, čini ono dodatno, sa željom da u skladu sa tim i statusno napreduje. Kada do toga dođe, zadovoljan trenutnim uspehom, uljuljka se, dolazi do letargije i pada produktivnosti.
Pešićeve reči ili o pristupu Partizana
To je ono što se desilo “parnom valjku”. Posle prodorne sezone, u kojoj se Partizan ustalio kao jedan od najboljih evropskih timova, ubrzo najavljujući i pohod na najviše domete, kada je Evroliga u pitanju, pristup ekipe susretima na najkvalitetnijem nivou bio je takav kao da je vrhunski rezultat stvar predodređenja.
I nije to slučaj samo sa Partizanom. Sličan primer desio se i reprezentaciji Srbije, koja je u Kinu 2019. otišla sa željom da posle 17 godina ponovo postane zlatna. I opšte mišljenje koje je vladalo bilo je da su izabranici Saše Đorđevića, počev od njega samog, to i zaslužili.
Ispostavilo se da to nije dovoljno. Ponovo uspostavljanje Partizana kao evropske ili Srbije kao svetske sile samo po sebi nije garant kasnijih vrhunskih rezultata.
Nešto o tom mentalitetu govorio je sadašnji selektor “orlova” Svetislav Pešić, nakon pobede nad Gruzijom i pitanja novinara kako Srbija pristupa utakmici kao vicešampion planete, uzimajući u obzir to da sa takvim statusom uvek ima specifičnu “metu” na leđima kod rivala.
,,Nebitno gde igramo, moramo da budemo spremni da prihvatimo ulogu favorita. Zbog te uloge je bitno da budemo motivisaniji i radimo više.”
O Mirotiću i da li je moralo baš tako
Želja da dokažeš da nešto možeš i svest da nešto možeš. Prvo je uticalo motivišuće na prošlosezonski Partizan, drugo je, kao posledica ovog prvog, u neku ruku smanjilo “glad” Beograđana, misleći da im u novoj sezoni neće biti potreban toliki napor kako bi se dokopali sličnih ciljeva. Upravo je suprotno.
Pored psihološkog korena problema zbog kojeg je Partizan na 12-14 u eliti, tu je i onaj vidljiviji, izazvan tržišnom situacijom. Slučaj Nikole Mirotića prepričavaće se decenijama. Nije tajna da je Obradović računao na reč Crnogorca i na osnovu toga formirao tim za ovu sezonu, koji bi nesumnljivo bio drugačiji.
U tom međuprostoru između Mirotićevog “da” i “ne”, tržište je sve više slabilo, kako zbog navale finansijski moćnijih giganata evrokošarke, tako i zbog drugih destinacija poput Azije, koja je sve privlačnija za igrače. I tako su se crno-beli odjednom našli na vetrometini, naterani da improvizuju i da od najboljeg planiranog izvuku najbolje moguće.
I nije da nije napravljen respektabilan tim. Možda se kasnilo sa nekim pojačanjima poput Bruna Cabocla (verovatno i iz opravdanih razloga, zbog delikatne situacije Brazilca sa Venezijom), ali je utisak da nova ekipa ojačana P. J. Dozierom i Frankom Kaminskym, između ostalih, ima kvalitet da iznese ciljeve crno-belih.
Ni slabiji start nije mnogo obeshrabrivao pristalice Partizana, s obzirom na to kako je izgledao prošlosezonski početak i da se Obradovićeva mašinerija usijala u najbitnijem momentu i potom pregazila sve pred sobom. I na 9-6 je delovalo da “parni valjak” ide ka čak i boljoj poziciji, maštalo se i o prednosti domaćeg terena u play-offu, a u drugi plan je potpuno pao Mirotićev ili slučaj Yama Madara.
Nekoliko meseci kasnije, i jedan i drugi (p)ostali su verovatno i glavna tema u traženju razloga zbog kojih se Partizan trenutno nalazi i van play ina. Rezultatski, to ima smisla, baš zbog većih ambicija zbog prošle sezone. Realno, baš i ne.
Defanzivni potencijal Partizanove spoljne linije
Računajući ovu i prošlu sezonu, Partizan u aktuelnoj ima dva poraza više posle 26 kola. Stvari su vrlo lako mogle da budu drugačije da šutevi Iffea Lundberga i Sylvaina Francisca nisu završili tamo gde su završili. Sitnice život znače u ovakvom odnosu snaga u Evroligi, ali je daleko od toga da je Partizan blizu katastrofičnog scenarija. Za tako nešto, sigurno je da će biti potrebno da odigraju bolje u odnosu na prethodni deo sezone. Srećom po Beograđane, njihov problem se više nalazi u domenu mentalne prirode i mirnoće u završnicama, nego što je to stvar košarkaške veštine ili kvaliteta.
Kontrola emocija moraće da bude na mnogo višem nivou, što je upravo Obradović pominjao kao ključni problem posle poraza u finalu Kupa Radivoja Koraća. Koliko god Partizan bio defanzivno ranjiv na centarskim pozicijama, opet je i iz takvih okolnosti uspevao da odigra vrhunske utakmice, među kojima je i ona protiv Bayerna, uprkos porazu.
Ognjen Jaramaz, Mateuzs Ponitka i Aleksa Avramovića predstavljaju jednu od najboljih defanzivnih bekovskih linija u Evroligi, pa je u tom smislu Partizan možda i kvalitetniji u odnosu na prošlu sezonu. Taj trio je, zajedno sa Kaminskym dao dobre minute crno-belima protiv Bavaraca, ali se na kraju nesigurnost ponovo ušunjala među Obradovićevu ekipu, koja je ponovo zanemarila osnovne postulate u vidu pravljenja faulova i traženja boljih pozicija u napadu, za šta je surovo kažnjena.
Dozier donosi više od Exuma
Odličnu utakmicu Partizan je odigrao i u Bologni, gde je bio veoma blizu pobedi, da bi izgubljene lopte izazvane panikom, i ponovo trojka kao kazna, presudile Obradovićevom sastavu.
Upravo ta dva poraza prave razliku između ovosezonskog i prošlosezonskog tima. Način na koji su doživljeni, ne daje za pravo da se nostalgično priziva Exum ili Madar. Razlog je prost – Dozier je, s obzirom na prethodno nepostojeće iskustvo u Evropi, dokazao da je potencijal da izraste u jednog od najboljih igrača Evrolige, a vrlo lako može da se kaže da je i najbolji pojedinac crno-belih u ovoj sezoni.
Bivši prvotimac Denver Nuggetsa daje ovom timu sve – od dominantne igre “jedan na jedan”, do vrhunske odbrane. Jedini problem je što ne uspeva da zadrži mirnoću u pojedinim situacijama i što ima velikih problema sa faulovima. Košarkaški čisto gledano, Dozier razmišlja na evropski način, zbog čega se i tako brzo uklopio u Evroligu. Kada se sve to sagleda, jedino je energija na strani Exuma, tako da aktuelni šampion ABA lige nije ništa izgubio na toj poziciji u odnosu na proteklu sezonu.
Boljka zvana centar
Tek ostanak Madara ne bi drastično promenio situaciju. Njegov pritisak na loptu jeste bio izuzetan, ali nije nešto što bi značajno uticalo na bolji skor Partizana ove sezone. Iz prostog razloga – Izraelac je bio više u ulozi “role” igrača, nego jednog od nosilaca igre.
Najveći problem Partizana je definisanje uloge na centarskoj poziciji, na kojoj Obradović rotira Cabocla i Kaminskog. Trenutno je opcija broj jedan Kaminsky, koji je do pre samo nekoliko utakmica bio bez prave šanse. Balša Koprivica nagovestio je boljitak, da bi u finalu Kupa protiv Crvene zvezde ponovo do izražaja došla njegova nespremnost da igra pod velikom dozom agresije. Pokušavao je Obradović i sa niskom postavom u jednom momentu na tom susretu, ali ni to nije pomoglo.
I Caboclo i Kaminsky pokazali su tokom sezone neke blistave momente i one u kojima jednostavno ne mogu da budu na parketu, jer rezultat i te kako trpi u tom slučaju. Ono što je pozitivno u celoj priči je da je i pored opšteg utiska o nesnalaženju dva centra i dalje bar osam evroligaških utakmica pred Partizanom, u kojima imaju priliku da demantuju one koji se protive tome što Lessort više ne brani crno-bele boje i u tome traže opravdanje.
Bez Lessorta se (nije) moglo?
Izlišno je pričati o energiji francuskog centra i tome šta je postao pod Obradovićevim vođstvom. Uprkos tome što trenutno ne daje argumenata za drugačije mišljenje od onog da bi ovaj Partizan definitivno učinio boljim, treba se osvrnuti i na meč broj tri protiv Real Madrida u play-offu prošle sezone.
Tada su crno-beli bez Lessorta i te kako uspešno parirali šampionskom Real Madridu, baš sa stretch opcijom u vidu Alena Smailagića, koji je čitavu seriju izgledao odlično. Crno-beli sad imaju dva takva oružja – Kaminskog i Cabocla i verovatno nije slučajno što se Obradović opredelio za takve tipove igrača.
Da se ponovo vratimo godinu dana ranije – Partizan je bio možda u još i težoj situaciji, kada je reč o motivaciji. Neizvesna evroligaška budućnost u “skraćenom” play-offu i to posle izgubljenog polufinala Kupa Radivoja Koraća, posle kojeg se činilo da Crvena zvezda hvata zalet ka možda i istorijskom plasmanu u Evropi sa Facundom Campazzom.
Veliki izazov pred Obradovićem
Mnogo je sličnosti u ta dva perioda. Objektivno, trenutni je za malo lošiji, delom i zbog situacije na regionalnoj sceni. Da li je to dovoljno utemeljenje za veću kritiku operativcima Partizana zbog prelaznog roka, možda i nedostatka plana B posle odjave Mirotića? Da li je Partizan dovoljno jak da se ponovo podigne? Da li će Obradović uspeti da trgne svoje pulene, nakon što je i sam priznao da je trenutno nemoćan?
Pred iskusnim stručnjakom je jedan od najvećih izazova u karijeri. Naviknut na progresivni rast projekta iz godine u godinu, nadao se onome što se fudbalskim terminom zove “murinjovska druga sezona”, a dobio je upravo suprotno – nezavidnu situaciju iz koje će biti veoma zahtevno da se iskobelja, situaciju u kojoj će “mindset” biti jednako važan kao i napadački set.
I ponovo će, kao i na 4-9 u prethodnoj sezoni, morati da se pozabavi onime u čemu je najbolji – umetnošću pobeđivanja. Da disharmoničnu i poljuljanu grupu pretvori u skladnu celinu i mobiliše je da ponovo bude “gladna”, svestan da i njega samog to najviše pokreće.
Kontraritam i nezadivna situacija. Serija loših rezultata. Sumnja, ne samopouzdanje. Domaćinstvo Anadolu Efesu u “Štark areni”. Ko je spomenuo prekretnicu i prošlu sezonu?
Basketball Sphere predstavlja: Ekskluzivni intervju – Shane Larkin, četvrtak (9.30h)
Jedan od najboljih bekova Evrolige koji su obeležili proteklih nekoliko godina i prvotimac Anadolu Efesa, Shane Larkin, govorio je ekskluzivno za Basketball Sphere. U opširnom, polučasovnom intervjuu, Larkin se dotakao epizoda u NBA ligi, anegdota u vezi sa Dirkom Nowitzkim, a spomenuo je i period dominacije njegovog sadašnjeg tima.
Neizostavna tema bila je i atmosfera koju prave navijači Partizana, protiv koga će turski klub i odigrati narednu evroligašku utakmicu, a bilo je reči i o njegovom angažmanu u reprezentaciji Turske i incidentu u vezi sa tim, o čemu je prvi put otvoreno govorio.
O svemu tome, ali i brojnim drugim temama, u četvrtak ujutru samo na Basketball Sphere.
Od nas ste navikli samo na najbolje i u tom ritmu ćemo i da nastavimo.
— Basketball Sphere (@BSphere7) February 26, 2024
Jedan od najboljih bekova Evrolige u poslednjih nekoliko godina, Shane Larkin, govorio je za @BSphere7 u opširnom, polučasovnom intervjuu sa @BrunoFeliks44.
Uskoro… 🙌 pic.twitter.com/g5OmDEcTXk
